|
|
Uspešan start našeg sajta
Da je naš sajt uspeo u potpunosti i da je rado gledan svuda u svetu pokazuje i poruka u knjizi gostiju od : Bojan USA Datum upisa :15-02-2006 4:22
Poruka :
Bravo braco Dobrnjci.!!!!! Veoma sam se prijatno iznenadio na vasem ostverenju na ovom situ.
Puno pozdrava !!!!
Poruku je poslao naš sugrađanin iz Dobrnja Bojan Miletić koji živi u Americi a koji je poslednji put bio u našem selu 1986.godine.
Električno osvetljenje
Pošto je 29.novembar, "Dan Republike SFRJ" uveliko slavljen širom zemlje bivše SFRJ, tadašnji nosioci vlasti podešavali su da se značajniji događaji odvijaju u tom danu.Tako, 1959.godine u kasno popodnevnim časovima meštani sela Dobrnja,"dobili su" električnu struju.Bio je to "šok"događaj.Meštani su bili prikupljeni u centru sela sa uprtim pogledom na "kosicu", jer dolasak el. struje trebao je biti objavljen jednom svetlećom raketom.Pošto struje nikad da dođe, masa meštana je krenula pešice ka kosici, da ukljuce struju.Kada su se vratili s kosice, selo je bilo ulično osvetljeno.
Dobrnje ka budućnosti
Posle rata kreću mnogobrojne akcije u obnavljanju okoline i same zemlje.I, Dobrnje kreće tim putem:
- 1967.god. probijen je put (zemljani radovi- "kulukom")do Petrovca
- 1970.god. proradio je autobus do "kosice",do raskrsnice
- 1978. god. urađen je asfalt do Petrovca
Obnova seoske litije
U davna vremena, Dobrnjci su kao i mnogi u Srbiji,  proslavljali svoju zavetinu Litijom, povorkom kroz selo sa barjacima, pevajuci pesme i obilažeći zapise u selu, da bi se na kraju vratili kod starog drveta -duda koji se nalazi u školskom dvorištu i obnovili urezani krst na njemu. Dobrnjci su svoju glavnu zavetinu,Svetu Trojicu,proslavljali Litijom,sve dok na vlast nisu došli komunisti posle drugog svetskog rata, kada su 1948.-49.god.zabranili Litiju i svako okupljanje na Svetu Trojicu,a mladiće poput Mihajlović Višoslava, Dobrosavljević Velibora, Ivković Miroslava i mnoge druge, strpali u zatvor. Od tada pa sve do 30.maja.2004.god. Litije u našem selu nije bilo. Tog 30. maja.2004. na Svetu Trojicu, naš sugrađanin, odbornik u Skupštini Opštine Petrovac i pokretač mnogih inicijativa u našem selu Dobrosavljević Vladan - Kika, rešio je da sa grupom svojih prijatelja, sa decom i učiteljicama iz naše osnovne škole „Đura Jakšić“ iz Dobrnja, ispravi davno načinjenu grešku i nepravdu i vrati stari običaj ,Litije, kroz selo, na Svetu Trojicu. Bio je, prvi kolačar i prvi barjaktar. Posle više od pedeset godina, Litija je ponovo krenula kroz naše selo.
Fudbalske zanimljivosti
Vrlo je zanimljivo da su svi igrači FK Petar Dobrnjac 1937.godine,nosili kape,za vreme utakmice i nikome nije padalo na pamet, da je skine,što je verovatno bio običaj primeren tom vremenu.
Fudbalska utakmica za vreme rata
Jedna utakmica ,odigrala se,za vreme rata i to,između Dobrnjca (naravno nekompletnog jer,su mnogi već bili u zarobljištvu ili mobilisani) i odreda Četnika,koji su tih dana boravili u našem selu.Utakmica,je dogovorena i odigrana. Rezultat je bio ,nerešen 4:4.
Poznata Karađorđeva rečenica
Poznatu rečenicu „ kojekude, govoriti a mom k... a Petru Dobrnjcu sve je jedno’’, izgovorio je iznerviran,vožd Karađorđe,kada nije uspeo Dobrnjca da ubedi u ispravnost svojih stavova i odluka.
Miloševa ljutnja na Stevana Dobrnjca
Posle beksta Stevana Dobrnjca iz Srbije,Miloš šalje vojsku u Dobrnje i naređuje: " sravni i popali sve što se Petrovo, Stevanovo ili Nikole Dobrnjca zove.Ovo se odnosi i na nepokretna dobra:kuću, vodenicu, vinograd i voćnjak.Ostala dobra:novac, stoku, žito i useve uzmite za sebe, a žene i decu u Cesariju prebacite ".
Crkvište
Dobrnje je svoju crkvu imalo još u 18. veku, na potezu Crkvište, ali je nju spalio knez Miloš Obrenović, nakon gušenja bune koju je protiv njega podigao Stevan Dobrnjac, brat vojvode Petra Dobrnjca. U svom ogorčenju, nije se zaustavio na spaljivanju crkve, nego je rasprodao celokupnu imovinu porodica Dobrnjac, a sve meštane raselio, dovodeći u njihove kuće Srbe iz Ćuprije, Paraćina i sa Kosmeta. Pošto je mesto stare crkve nepoznato, za gradnju nove po preporuci vladike braničevskog određena je lokacija u samom centru sela
Omiljeni poziv
Od dobrnjskih đaka koji su se odlučili za dalje školovanje, najveći broj se opredelio za učiteljski poziv. Naša škola ,je do sada dala, preko 30 prosvetnih radnika( profesora ,učitelja i nastavnika) od kojih su neki stigli i do najviših naučnih zvanja, među kojima su,doktori nauka Radmilo Živković, Ljubomir Petrović,Slobodan Miloradović i Vesna Miletić kao magistar Brana Grujić
Stroga pravila u školama
Da se današnje škole i život u njima razlikuju od rada nekadašnjih škola, možemo uočiti na osnoovu učeničke knjižice bivšeg dobrnjskog đaka Dragiše Aksentijevića.Učenik je pohađao zanatsko - trgovačku školu u Petrovcu na Mlavi 1923 / 24. god., u vremenu tadašnje Kraljevine Srba,Hrvata i Slovenca.
Ratne p r o k l a m a c i j e
Da su se i Dobrnjci odazvali na ratni poziv, Aleksandra I i II Karađorđevića i bili učesnici prvog i drugog svetskog rata, pokazuje primer živih učesnika i podatak o nastradalima , koji je zapisan na spomen - česmi.
Narodne mere
U vremenu 1863. god , kada je izvršen jedan od značajnijih popisa stanovništva tadašnje Srbije nailazimo na podatak da su tada u narodu korišćene vrlo stare i narodne mere:motika vinograda, dan oranja i kosa livade.Motika vinograda je predstavljala površinu zasađenu vinovom lozom, koju je jedan radnik mogao da prekopa za jedan dan, a to je prosečno oko 800 metara kvadratnih.dan oranja je predstavljao površinu koju je jedan orač sa ralom ili plugom (koji vuku dva vola), mogao da uzore za jedan dan., to je prosečno 2 877 metara kvadratnih (tj. 28 ari i 77 metara kvadratnih).Slične mere ovoj meri, koje su korišćene su jedno jutro, jedan dulum, jedan lanac.Kosa livade, predstavljala je površinu livade, koju je jedan kosac mogao da pokosi za jedan dan.To je prostor od oko 2 158 metara kvadratnih (21 ar i 58 metara kvadratnih).
H v a t
U vreme postojanja i rada stare dobrnjske škole, 1891.god. iz beležnice prihoda dobrnjskog učitelja Pavla Markovića, saznajemo da su se tada koristile stare mere za dužinu - h v a t . Hvat je iznosio 1, 896 metara. Kubni metarski hvat je iznosio 4 metara kubna.To, potvrđuje podatak, da te godine škola kupuje 5 hvati drva po ceni od 29.70 dinara po hvatu.A, inače te troškove pored Dobrnja snosilo je i Krvije , čiji su đaci pohađali dobrnjsku školu.
O k a - mera
Iz beležnice prihoda učitelja Pavla Markovića , nalazimo, da je u selu 1894.god. postojala vetrenjača, pomoću koje se pripremalo seme žitarica za setvu. To je bila drvena pohoprivredna naprava , preteča današnjeg trijera. Takođe, saznajemo da je tada korišćena stara turska mera za težinu - o k a. Oka turska težila je 1, 250 kg.
Austrijski talir ili turski groš
U vreme osnivanja Ministarstva prosvete 1811.god. plaćanje učitelja je trebalo da bude njegova briga.Međutim, u tadašnjoj Srbiji, ekonomski opustošenoj stalnim ratovanjem protiv Turaka , to nije bilo moguće u svim krajevima Srbije.
Po Miloševoj naredbi od 1824.god. učitelje je plaćala crkvena opština, a od 1835.kada se osnivaju državne škole, učitelji se plaćaju iz državne kase..Međutim, osim državnih , postojale su i opštinske škole, koje su bile finansirane od strane opštine.Takođe su postojale i seoske škole, koje su bile finansirane od strane seoskih opština.
Primera radi, 1811.god.kao ministri Mladen Milovanović i Jakov Nenadović, finansirani iz državne kase imali su platu od 6 000 groša ili 500 dukata na godinu dana( 1 dukat 12 groša).Dok je profesor Velike škole u Kragijevcu imao platu od 1500 groša na godinu ili 166 dukata( 1 dukat je vredeo 9 groša).
Plaćanje učitelja po oštinskim školama bilo je finansirano od strane opštine i to u vrednosti po slobodnoj nagodbi sa učiteljem.Dok privatni učitelji su bili plaćeni mesečno od 1 do 5 groša po đaku.
Tada, najveću platu imali su državni učitelji i to u vrednosti od 150 talira, a najmanju , učitelji koji su radili po soskim školama i bili finansirani od strane seoske opštine , a ujedno i bili bez ikakvih škola, u vrednosti od 25 talira godišnje.Najveći broj učitelja je imao platuu vrednosti od 50 do 100 talira godišnje.
TEGLA OD KISELIH KRASTAVACA I KAFA
Kada ti se učini da gubiš kontrolu nad svojim životom, kad 24 sata na dan nije dosta, seti se tegle od kiselih krastavaca.... i kafe....
Profesor je stajao pred grupom studenata na času filozofije i držao neke predmete iza sebe. Kada je čas počeo, bez reči je podigao veliku, praznu teglu od kiselih krastavaca, stavio je na katedru i napunio lopticama za tenis. Potom je upitao studente da li je tegla puna. Složili su se da jeste.
Zatim je profesor podigao kutiju punu kamenčića i sipao ih u teglu. Blago ju je protresao. Kamenčići su se otkotrljali u prazan prostor između loptica. Tada je ponovo upitao studente da li je tegla puna. Opet su odgovorili da jeste.
Sledeća kutija koju je profesor uzeo, bila je puna peska. Kada ga je sipao u teglu, pesak je naravno ispunio preostale šupljine. Pitao je još jednom da li je tegla puna. Studenti su skrušeno odgovorili da jeste.
Onda je profesor ispod stola izvadio dve šoljice pune kafe i sipao ih u teglu. Kafa je natopila pesak. Studenti su se nasmejali.
"Sada!", rekao je profesor, dok je smeh zamirao, "Hoću da shvatite da ova tegla predstavlja vaš život. Teniske loptice su važne stvari u vašem životu: vaša porodica, vaša deca, vaše zdravlje, vaša vera i stvari kojima se strasno predajete. To su one stvari uz koje bi vaš život i dalje bio ispunjen i kada bi sve drugo nestalo. Kamenčići su ostale stvari koje su važne: vaš posao, vaša kuća, auto... Pesak predstavlja preostale stvari. Male stvari. Ako napunite teglu peskom, nema mesta za kamenčiće i loptice. Isto važi i u životu. Ako potrošite sve svoje vreme i energiju na male stvari, nikada nećete imati mesta za one važne stvari. Vodite računa o stvarima koje su ključne za vašu sreću. Igrajte se sa decom. Izvedite voljenu osobu na večeru. Ponašajte se ponovo kao da vam je 18. Uvek će biti vremena da se očisti kuća i urade popravke. Prvo se pobrinite za teniske loptice - stvari koje su vam zaista važne. Utvrdite svoje prioritete. Sve ostalo je pesak!"
Jedna od studentkinja je podigla ruku i upitala šta je predstavljala kafa. Profesor se nasmejao. "Drago mi je da ste pitali. Nju sipam, da bih vam pokazao, da bez obzira na to koliko mislite da vam je život pun, uvek ima prostora za šoljicu kafe sa prijateljem!"
|
