Da bi uporedili razvoj prosvete i osnivanja škola kod nas, poslužićemo se primerom razvoja i napredka školstva u Austriji, tačnije u Beču.
Školska zgrada je jednospratna zgrada, gde je prizemlje učiteljev stan, a gore je škola i sve što ide uz nju.S leve strane je školski vrt, a sa desne strane je zgrada za gimnastiku, a pored nje su prostorije potrebne za gazdiluk učitalja.
Iz datog primera da se videti da deca ulaze u školu kroz vrata što imaju nastrešnicu, kao zaklon od nepogode.Pri samom ulasku u školu je malo predsoblje u kom se nalaze klupe na kojima mogu sesti roditelji dok čekaju svoju decu da iziđu iz škole.
Stepeništem nagore dolazimo do prostorija za učenje.U hodnicima , po zidovima se nalaze mudre i lepe izreke o školi.
Školska soba (učionica) je velika prostrana, čije su dimenzije30 stopa dužine, 22 stopa širine i 12 stopa visine.Duvarovi (zidovi) su jasno okrečeni zelenom bojom.I tu po zidovima ima ispisanih lepih izreka.U sobi može stati 60 đaka, 30 skamija od kojih je svaka za dva đaka, poređanih u tri reda , a svaki red u dve gomile.
Skamije su rađene po kunceovom sistemu, a merene su po uzrastu dece.Soba je osvetljena sa četiri prozora , na kojima se nalaze zastori od grubog nebeljenog platna.
Vazduh u školi je čist i leti i zimi, jer škola ima ventilaciju.Kroz zidove su uvučeni kanali koji uvlače svež vazduh u sobu.Postoji letnja i zimska ventilacija.Kod letnje ventilacija kulja svež vazduh ispod katedre, a kod zimske, sprovodi se vazduh peći.Peć ima gvozdenu oplatu koja se zagreva i topli vazduh šalje cevima.Dok, prljav, prašnjiv vazduh i loš miris od sagorevanja , posebnim drvenim čuncima vodi van.
U školi nema prašine jer je „ patos“ uvošten, deca predhodno obrišu svoju obuću na gvozdenoj rešetki, pa posle na „asuri“.
Školska prostorija je prosto nameštena: po sredini je prost „astal“ za učitelja, stolica, stakleni orman za učila, pljuvonicu, korpu za drvo, korpu za artije, dve table – jednu drvenu, a drugu od lisnika.
Desno od ove sobe je soba za ženske ručne radnje ( 22 stopa dugačka, 9 i po stopa široka).U toj sobi stoje tri ormana.U jednom su fizikalna učila i aparati; u drugome biblioteka sa tri odeljka ( prvi odeljak je pun knjiga za učitelja, drugi za decu, a treći za narod);u trećem odeljku je zbirka učila iz prirodopisa (ptice, bube, leptirovi, kamenje,bilje, rašće)
Dalje u ovoj prostoriji stoje tri astala i 12 stolica.Šivaća mašina je udeđena po sistemu Bolmana.U ovoj sobi uči učiteljeva žena za nagradu koju joj opština odredi devojčice da pletu, šiju, itd.U školi ima 30 devojčica, od kojih one male iz prvog i drugog razreda ne uče raditi, već samo posmatraju.Fevojčice rade u grupi od po 12 učenica.
Pored ove sobe je umivaonica, gde deca peru ruke, a levo je mala sobica gde deca ostave svoje gornje odelo, kape, kišobrane, mokre cipele zamenu sa suvimaod rogoze opletenima. Svako dete ima svoje mesto.
Učiteljev stan ima dve veže sobe, jednu manju, kujnu i podrum.
Kad se izađe iz školske zgrade u avliju, tu je mesto za gimnastikovanje leti.To je mesto nasuto i time odvojeno od ostalog dela dvorišta.Tu ima ono što je najnužnije za gimnastikovanje na otvorenom: 2 nogara (baren), 2 ljuljalice (švebebaum) i sprava za skakanje ustrmke, uskonke i u vis.
U vezi s ovim postoji i zimska gimnastička dvorana.Ova zgrada je od drveta. Unutra su u unaokolo klupe, da stariji glede kako mlađi gimnastišu.Dvorana je ova 40 i po stopa dugačka, 22 stope široka. Peć je zagreva, te je 8 – 9 gradi remira topla.
U toj istoj zgradi , samo pozadi je smeštena štala za učiteljsku kravu,svinjac, komora za drva. U dvorani ima više sprav, a dvorana je patosana.
U ovoj dvorani mogu se držati školske i opštinske svečanosti, besede, sela itd.
Kao što ženska deca uče raznim ručnim ženskim radnjama, tako se i ostala muška deca uče mnogim drugim znamenitostima: crtati, izrezuju crteže u drvetu ili modelišu ilovačom (glinom) i gipsom.Kao oruža u rukotvornoj nastavi u toj dvorani su : razna renda, strugarska oruđa, oruđa za rezanje.
Ispred zdanja ovakve školske zgrade nalazi se školski vrt. Veliki deo vrta zauzimaju leje sa razno cveće. Veći deo vrta je voćnjak koji služi učiteljskoj ženi da uz pristojnu nagradu od opštine, preko leta zabavlja malenu decu koja još nisu dorasla za školu.
S leve strane vrta je pokušalište za školsku decu , gde ženska deca imaju svoje leje, za varivo i cveće, dok dečaci seju ratarske useve i imaju program za školicu kalema i školicu za vinovu lozu.
U začelju vrta su posađena naša najpoznatija šumska drva, divlja i korisna za potporu nauke gledanja.Između ovih drveta je šumsko i livadsko cveće. U jednoj leji koja je obgrađena usejane su otrovne biljke.Na kraju vrta nalaze se dva bunara sa šmrkom , koji daju pijaću vodu i služe za zalčivanje bašte.
Ovakav vrt nije na trošak za opštinu, jer od voćke se dobije nekoliko stotina forinti godišnje, pa se sav trud isplati.
Ostrag u avliji je i kovanluk, košnice u kojima se nalaze po koje trmke.
Ovakav primer školskog zdanija može poslužiti za poređenje i dalji napredak razvoja školstva u nas Srba.
( " Orao " Veliki ilustrovani kalendar iz 1875.god.)
Školska beleška iz 1876.god.
Poređenja radi , iz datog primera moze se uočiti u kom obimu je školstvo bilo razvijeno tada, tj. sadašnjoj Vojvodini ( u to vreme pod Austro Ugarskom):
Škola osnovnih srpskih u opsegu srpske patrijaršije ima:
1, u arhidijecezi 142, i to 76 u provinciji, 66 u krajini
2, u pakrač. Epar. 108, ,, 42, ,, 66, ,,
3, u gornjokarlov. 90, ,, 4, ,, 86, ,,
4, u vršačkoj epar. 111, ,, 19, ,, 92, ,,
5, u temišvarsko 66, ,, 66, ,, - ,,
6, u bačkoj eparh. 58, ,, 44, ,, 14, ,,
7, u budimskoj eparh. 51, ,, 51, ,, - , .
Svega : 626, i to 302 u prov. 224 u krajini.
Š k o l s t v o u S r b i j i
Školska sprema učitelja
U vremenu od 1800.god pa do Prvog srpskog ustanka u Srbiji nije bilo nikakvog organizovanog školstva.Pošto nije bilo škola, ulogu opismenjavanja preuzimali su srpski manastiri.Tako, da u tim slučajevima prvi srbijanski učitelji bili su manastirski đaci.U požarevačkom okrugu crkveni đaci bili su šetonjski učitelji Živko Ilić (1832.) i Miladin Miljković ( 1839.)i učitelj u Trnovču, Stanko Stefanović(1839.)
Prve osnovne škole po varošicama i selima Srbije, otvaraju se odmah po sklapanju primirja sa Turcima i to u Ostružnici i Jagodini 1815.god.Na taj način broj pismenijih ljudi se povećava, pa samim tim i učitelja.
Što se tiče Vojvodine, tamo je drugačije stanje.Već, početkom 19. veka mreža srpskih osnovnih škola je bila potpuno zaokružena, a među najstarijim srpskim osnovnim školama bile su škole u Somboru (1717.) i Zemunu (1745.)
Mnoge podatke o učiteljima, o njihovim kvalifikacijama, zaslugama, radnim sposobnostima i ponašanju službenika ( činovnika) ili oficira, nalazimo u " konduit - listama" (fr. conduite, nem. Liste ).Tko, u njima iz 1836.god. može se videti da najveći broj prečanskih učitelja, koji su radili u Srbiji od školske spreme imao je samo osnovne školske spreme.
Dok, je stanje u Vojvodini bilo drugačije (tada pod vlašću Habzburgovaca).Najveći broj vojvođanskih učitelja koji su radili u Srbiji posle 1839.god. osim osnovnih srpskih i nemačkih škola imali su po neki razred gimnazije ili bogoslovije.
Da je školstvo bilo naprednije u Vojvodini , svedoči podatak o otvaranju prvih škola: 1791.god.-osnivanje prve srpske Gimnazije i Bogoslovije ( 1794.g.) u Sremskim Karlovcima; 1812.god. - učiteljske škole (Preparandije) u Sentandreji (preseljene u Sombor 1816.g.); 1822.god.- Klirikalna škola u Vršcu; 1810.god. - Gimnazija u Novom Sadu; 1812.god.- Učiteljska škola u aradu, itd.
Bolji učiteljski kadar u Srbiji počeo je da se stiče otvaranjem novih škola u Srbiji: 1835.god. - Otvara se Gimnazija u Kragujevcu ( viša škola je pretvorena u gimnaziju); 1835.g.- Gimnazija u Beogradu; 1836.g. - Bogoslovija u Kragijevcu...
Što se tiče učiteljske spreme, sve do " Ustrojenija javnog učilišnog nastavlenija" iz 23.septembra 1844.god., nije postojao nikakav formalni uslov.U članu 22 Ustojenija je stajalo: " Za učitelje osnovni učilišta samo će se oni zasad primati koji su bogoslovske nauke s uspehom svršili, i oni će osim sviditeljstva o naukama morati pokazati i sviditeljstvo dobrog vladanja a naročito poslednje godine.Docije će pak moći biti učitelji i oni koji su gimanasiu po novom Ustroeniu ovom izučivši pedagogiku s Metodikom svršili".
Prva učiteljska škola otvorena je u Srbiji, tek januara 1871.god. u Kragujecu ( u tadašnjoj Kneževini Srbiji, na Savin dan, otvorio je tadašnji Ministar prosvete Dimitrije Mtić). Međutim, 1877.god. ta ista škola je preseljena za Beograd, a 1896.g premešta se u Aleksinac.Dok, Prva Ženska učiteljska škola otvara se 1900.god. u Beogradu.Početno školovanje učitelja trajalo je tri godine, a od 1977. četiri godine.
Iz konduit - listi vidi se da, zbog nepostojanja zakonske regulative o školskoj spremi, nedostatka školovanih bogoslova ili gimnazijalaca, u prvoj polovini 19. veka za učitelje su dolazili ljudi različitih zanimanja i profesija, kako iz Srbije, tako i iz Austrije.Bilo je tu đakona, kancelarista, podoficira i vojnika u austrijskoj vojsci, raznih zanatlija, trgovaca, ...
Pored dobrog učitelja treba da ide i dobro opremljena školska zgrada. Međutim, našim školama su najveće mane što su zidane kao i druge kuće bez obzira za školsku potrebu.Samo prostrana , vidna , suva, visoka školska soba, koja se dobro greje i vetri, a ima dobre skamije godi dobrom zdravlju dece.
Pedagoški nadzor
Prve primere školske vlasti u vršenju školskog nadzora vidimo krajem 1807.god. kada za direktora svih škola u Srbiji, Karađorđe postavlja Dositelja Obradovića, čija je dužnost bila da vodi brigu o njima.Taj nadzor je imao za cilj sagledavanje rada po školama.
U Miloševoj Srbiji pedagoški nadzor počinje 1832.god., dok je zvanje Direktora svih škola ustanovljeno 1836.Tada je za Direktora svih škola u kneževini Srbiji postavljen profesor Petar Radovanović.
Obilaskom svih tadašnjih škola, pedagoški nadzor se ogledao u sledećem:
- ocenjivanjem sposobnosti ( sposobnosti dobre, sposobnosti srednje, sposobnosti prilične i nije sposoban) i vladanje učitelja (dobro i loše );
U vreme Ustavobraniteljskog režima, prilikom inspekcijskog pregleda škola na kraju 1845-6. i 1846-7.god.glavni upravnik svih škola Petar Radovanović, ocenjuje:
- sposobnosti učitelja kao: savršeno sposoban,dobre sposobnosti, srednje sposobnosti, prilične sposobnosti i male sposobnosti.
- vladanje je ocenjivao kao: lepo, dobro, srednje, prilično, pristojno i rđavo.
Da se zapaziti da su učitelji malih sposobnosti bili upućivani svake godine preko leta na predavanja (podučenija9 iz metodike, da bi u školama postizali što bolje rezultate.
Materijalni položaj učitelja
Otvaranjem prvih škola u Srbiji, plaćanje učitelja bilo je regulisano na različite načine.Najčešće se vršilo od strane samih đačkih roditelja.Najčešće je to billo po nekoliko groša (turskih) po glavi deteta.a pošto je početni broj đaka bio vrlo mali, to e i plata učitelja bila veoma niska, pa su snjom učitelji jedva preživljvali. Tako, da je taj loš materijalni položaj, učitelje primoravao da prelaze u sveštenike i činovnikekoji su imali bolje plate.Najčešće je bilo da su pored učiteljskog poziva, radili i druge poslove, npr. pisar u sudu ili advokatura.
Naprimer najveći broj učitelja u Srbiji imao je platu između 50 i 100 talira za godinu dana.Pošto je to za život i porodicu bilo vrlo malo, skoro svi učitelji su osim plate dobijali besplatan stan i ogrev.Pored toga, u seoskim školama, učitelji su dobijali od đaka i namirnice za ishranu: brašno, slaninu, pasulj, a neki i vino.dešavalo se da su dobijali i njivu za obradu zemljišta.
Maltretiranje učitelja
Za vreme vladavine Karađorđa, nema podataka da je naređivao da se neki od učitelja fizički kažnjava. Međutim, njegove vojvode su to činile.Dok, za vreme vladavine Miloša, ( beleži Vuk Karadžić) da su se učitelji batinali kao nekakvi " prostaci".Pa je njihov rad bio u nekakvom stalnom strahu zbog fizičkog kažnjavanja od strane Miloša ili nekih njegovih visokih činovnika.
Međutim u Austriji, tj. učitelji koji su odatle , a radili su u Srbiji , nisu bili navikli na takav način rada.Kod njih je, naime, bilo zakonski ( iz 1811.god.)najstrožije zabranjeno svim državnim i spahijskim službenicima svaka vrsta zlostavljanja ili pak kažnjavanja učitelja batinama.
U opštinskim školama učitelji su najčešće bili u sukobu sa mesnim kmetovima, zbog toga što su im zakidali platu.
Iz konduit -listi da se primetiti da mnogi tadašnji učitelji , bili su iz Austrije i da se najčešće dešavala da njihove žene zajedno sa decom . nisu htele doći u Srbiji.Pa , se dešavalo da su takvi učitelji zasnivali novu bračnu vezu, pa su zbog toga učitelji imali više dece.
Prvo školsko zvono
Prvo školsko zvono oglasilo se u Kragujevcu 18. februara 1840.god.Bilo je postavljeno na specijano izgrađenoj kuli zajedničke školske zgrade gimnazije Liceja (bivši konak Jevrema Obrenovića).Osvećeno je posle službe u crkvi u prisustvu sveštenstva i članova Načelstav Okružnog i Opštinskog suda.
Prva proslava Svetog Save
Prva proslava Svetog Save održana je u Zemunu 1812.god.u organizaciji tamošnjih Srba.Tada je osnovan jedan prosvetno - školski fond, a Dan Svetog Save proglašen je za fondovsku slavu.Ideja da se Sveti Sava proslavlja kao patron svih škola u Srbiji potekla je u Kragujevcu, krajem 1839.god. od strane Atanasija Nikolića, profesora i rektora Liceja.
Tako da , već početkom 1840.god. Ministarstvo prosvete je prihvatilo ovaj predlog i naredilo direktoru kragujevačke gimnazije Isidoru Stojanoviću, da se Sveti Sava po crkvenim pravilima proslavi kao patron svih škola u Srbiji.Proslava je obavljena 14. januara 1840. god. ( po starom kalendaru) u svim školama, gimnazijama i Liceju.Tada u tom vremenu je Kragujevac bio zvanična prestonica Srbije.
Proslava je protekla tako što posle jutarnje službe u crkvi, profesori, učitelji i đaci svih škola bi se sakupili u dvorište Gimnazije u Kragujevcu.Iz gimnazijskog dvorišta povorka bi se uputila ponovo u crkvu gde su sa umilnim pevanjem "boženstvenu liturgiju odstojali ". Iz crkve povorka đaka sa sveštenstvom i pridruženim narodom ponovo se vraća u školu. Prvi deo svečanosti se završavala prigodnim govorom rektora Atanasija Nikolića i prigodnim pesmama.
Drugi deo proslave se odnosio na svečani ručak koji je bio priređen u školskoj zgradi, a na kom su osim sveštenstva bili pozvani i najviđeniji građani.
Pre ručka je presečen slavski kolač i poslužilo se koljivo.
Odnosi učitelja i sveštenstva
Zbog vekovnog ropstva našeg naroda pod Turcima, crkva je u Srba bila kao zaštitnik vere, narodne tradicije i pismenosti, pa je zbog toga i imala veliki uticaj na školstvo.Da bi obavljali učiteljsku dužnost, učitelji su trebali da budu istočne veroispovesti.
Dešavalo se da na zahtev vernika , neki učitelji su postavljani za sveštenike.Npr. Teofana Stankovića, prvog smederevskog učitelja, 1822.god. na zahtev parohijana, beogradski mitropolit Agatangel rukopolaže u čin sveštenika uz saglasnost kneza Miloša.
Listajući konduit - liste učitelja u našim okruzima ne nalazimo da je bilo nekakvih sukoba između učitelja i sveštenstva iako su oni bili najpismeniji ljudi u tom vremenu u lokalnoj sredini.Najčešće je bilo sukoba između samih učitelja ili sveštenika.
U školama se velika pažnja poklanjala crkvenom pevanju. Učitelji su bili ti koji su učili učenike crkvenom pevanju.Velika obaveza učitelja je bila da za vreme vršenja službi stoje u crkvi za pevnicom. Učitelji u crkvenom pevanju ocenjivani su kao: dobri, prilični, srednji i slabi.Bilo je učitelja koji su zabeleženi kao dobri pevači.Npr. Josif Marković požarevački, a zatim smederevski učitelj , zahvaljujući lepom glasu na preporuku mitropolita Petra postaje najpre đakon, da bi svešteničku karijeru završio kao sreski namesnik i protojerej.
Iz konduit -listi se takođe zapaža da je mesno stanovništvo pitano prilikom ocene ukupnog rada učitelja u školi, jer su sveštenici u mnogim mestima bili nadzornici škola, a najčešće su sa kmetovima prisustvovali godišnjim ispitima učenika.
.
