Škola

Jel ima gora srama i stida
neg svome čedu ne dati vida !
Jer evo svetlost svetu se sprema,
A vaš da porod očiju nema !

Posejte njivu budući dana,
Radite na njoj sa sviju strana.
Ne žalte truda – sećajte
s ploda,
Il niste sinci srpskog roda,
Rani nam treba brzoga leka, -
Otvorte izvor sretnija veka !

Jer brza reka pored nas teče
A mi na bregu naše nesreće;
Ko ima svesti otud se kloni,
Okati vide, breg nam se roni.
Gradimo broda, nema se časa,
Sutra smo ćrtva burni talasa.

Jel ima gora srama i stida
neg svome čedu ne dati vida !
Jer evo svetlost svetu se sprema,
A vaš da porod očiju nema !

Posejte njivu budući dana,
Radite na njoj sa sviju strana.
Ne žalte truda – sećajte
s ploda,
Il niste sinci srpskog roda,
Rani nam treba brzoga leka, -
Otvorte izvor sretnija veka !

Jer brza reka pored nas teče
A mi na bregu naše nesreće;
Ko ima svesti otud se kloni,
Okati vide, breg nam se roni.
Gradimo broda, nema se časa,
Sutra smo ćrtva burni talasa.

Il neka zine to naše groblje.
A narod naš će ostati roblje,
Sveto će poći u taj svet beli
I molit mrve da mu udeli.
A kad se našeg nemara seti,
Samo će znati peoce kleti.

" Skini mi, babo, s čela oblake,
Ne daj me, babo u prosjake !
Ne štedi, babo, rad dobra moga,
Smiluj se , babo, tako ti boga !
Jer biće dana, al neće sreće,
I biće ljudi, al Srba neće.
Pomozi, babo, pomoć ću i ja
Da srpsko ime još te prosija

Naša ,osnovna škola,koja danas nosi naziv „Đura Jakšić“, osnovana je 1832. godine i zajedno,sa školom u Šetonju,je najstarija škola u našoj opštini,a i šire. Za 1832. godinu,vezuje se podatak,da su u požarevačkom okrugu postojale osam škola i to:u Požarevcu,Srednjevu,Gradištu,Dobrnji,Šetonji,Oreovici,Kurjači i Smoljincu.U sadašnjoj Opštini Petrovac na Mlavi do 1845.godine , postojale su samo dve škole i to u Šetonju i Dobrnju(Skolstvo i prosveta u Srbiji, Beograd,36)a u celoj Srbiji bilo je 38 škola sa 43 učitelja. Inače, osnovne škole u susednim selima Vošanovcu i Oreškovici,su otvorene znatno kasnije. U Vošanovcu, 1878.god.,gde je,radio učitelj Kuzman Jovanović,a u Oreškovici 23.februara.1893.godine, gde dolazi učitelj Živojin O. Krstić, koji je do tada radio u Ljuboviji.Đaci,iz susednog sela Krvija,pohađali su dobrnjsku školu,sve do 1903.godine, kada se otvara škola u Krviju.

Brojni su razlozi za rano osnivanje škole u Dobrnju. Selo Dobrnje je u tom vremenu bilo na mestu kroz koje su išle važne komunikacije.Glavni poštanski put iz dubine moravskog sreza preko Dobrnja išao je do Melnice i dalje prema Neresnici.U selu je bilo dosta bogatih ljudi i trgovaca, koji su želeli da decu šalju na trgovinu, zanate ili velike škole.Ovo je stvaralo materijalne pretpostavke seoske opštine i pojedinaca da plaćeju učitelje i izdržavaju školu.Međutim, veliku ulogu, buna Stevana Dobrnjca protiv samovolje kneza Miloša.Ljut zbog neisplaćenog poreza za svoju nahiju i podignutu bunu, Miloš naređuje da se u selu Dobrnju rasproda i popali sve što se zove Petrovo, Stevanovo ili Nikole Dobrnjca.Ono što je za nas bitno, je to da od rasprodatog imanja Stevana dobrnjca, Miloš obrazuje „fond za opšte ciljeve“iz koga se održavala i škola u Sobrnji (M.Gavrilović, Miloš Obrenović knj.2, 512-517).

Prvi učitelj, dobrnjske škole, bio je Đorđe Živković ,rodom iz Zemuna (tadašnja Austrija).Tada je bio star 45godina, sa 20 godina radnog iskustva i retko koja škola, u tadašnjoj Srbiji, može da se pohvali takvim učiteljom. Do ovog perioda za rad škola nisu bila data nikakva uputstva, niti planovi i programi.Učilo se čitanje i pisanje, a ostalo je učitelj predavao po svom nahođenju, odnosno onoliko koliko je i sam znao.Prvi zakon o školama donet je 1833.god. i to po austrijskom uzoru.Po ovom zakonu vrši se podela škola na male ili „selske“ normalne ili redovne i Veliku školu u Beogradu.Naš učitelj Đorđe Živković radio je ,sa dve klase učenika (mlađom i starijom), koje su trajale po dve godine.Tako da učenici kada završe jednu klasu , to im je ujedno bila i jedna škola, prelaze u drugu klasu, odnosno završavaju drugu školu.Tada,nastava u školi se izvodila po 3 sata pre podne i isto toliko po podne, a četvrtkom po podne nije se išlo u školu.Od nastavnih predmeta po Planu o školama iz 1836.god.učili su se:katihizis, sveštena istorija, nauka hrišćanska, čitanje psaltira, čitanje časlovca, sricanje bukvara, čislenije(račun).U junu mesecu pred izlaskom Ministarstva prosvete ili okruga držao se godišnji ispit za đake,a ispitu su prisustvovali đački roditelji i opštinski kmet.Važna karakteristika naše škole je da na osnovu uspeha đaka ocenjivana je i sposobnost učitelja.

Naš prvi učitelj je,u dobrnjskoj školi,ostao sve do 1844.godine, kada ga je zamenio ,učitelj Stefan Jovanović, rodom iz Potpornja ,tadašnja Cesarija, to jest iz Austrije.U ovom periodu naša škola radi po zakonu o školama iz 1844.god.Tada, osnovne škole imaju po 3 razreda po selima,a u varošima po 4 razreda.Ukidaju se klase učitelja po kojima se učitelji delili na one koji pripadaju u mlađoj klasi, odnosno razredu i one koji predaju u starijoj klasi ili razredu.Dobrnje u ovom periodu daje još jednog učitelja Miladina Dobrnjca , učitelja u Desini. Sledi, treći učitelj ,Jovan Branković koji dolazi 1851.godine iz Sent Mikluša(Banat). Zatim od 1854.do 1857.god. Miroslav Nikolić.Nabrojaćemo i ostale naše učitelje: Petar Marković 1857.-1884.god., Stevan Dobričić 1884.-1889., Stevan Gojković 1889.-1891.god.,opet, Stevan Dobričić 1891.-1893.god., Živko Jovanovoć, Sima Milivojević 1893.-1894.god., Života Petrović 1894.-1895.god., Dimitrije Aleksić 1895.-1902.god., Ljubomir Pavlović, Živojin Živković 1903.-1907.god., Milan P. Marković 1905.-1913.god., Blagoje Stamenković 1908.-1910.god., Dušan Milošević 1911.god.

O stanju dobrnjske škole u srezu moravskom na početku 1859/60.god.nalazimo u školskom letopisu ( dragoceno školsko štivo) učitelja Petra Markovića.On je bio veliki borac za prava učitelja svog vremena.Kao jedan od potpisnika zahteva učitelja požarevačkog okruga 1858.god.traži veću platu, penzije za učitelje, otvaranje učiteljskih škola itd.(B.Peruničić, Grad Požarevac i njegovo upravno područje, 1348).Učitelj Marković je bio aktivni učesnik učiteljskih zborova.Tada u to vreme učiteljski zborovi su osnivani po naredbi Ministarstva prosvete i crkvenih dela.Bili su veoma cenjeni intelektualni skupovi tog vremena.Na njima se raspravljalo, pored školskih, i drugim važnim društvenim pitanjima, a učestvovali su i književnici, sveštenici i oficiri.

On kaže da je "školsko zdanije" prošlog leta popravljeno, ali da nema na njemu prozora i "kvartira za obitavanje učenika".Iz ovoga se vidi da su deca sa strane spavala u školi, a što se tiče discipline u školi tog vremena ona je zaista bila surova.Đaci su kažnjavani šamarima, klečenjem na zrnu kukuruza, apsom, a najčešće šibanjem vrbovim prutem.Roditelji su školu smatrali teškim "zanatom", pa se nisu ni bunili protiv batinjanja svoje dece.Uostalom to ništa nije bilo čudno u devetnaestom veku u Srbij.Tada su batinani svi od reda:građani, vojnici , pa i đaci.Sve do 1873.god.batinani su i građani, a te godine izglasan je Zakon o ukidanju batina.

Bitna karakteristika dobrnjske škole je da su đaci kao pribor za pisanje koristili divit.U tom vremenu bio je običaj da pisari, učitelji i šaci nose divit za pojas.Divit se sastojao od jedne, 30 do 40 cm dugačke pljostnate metalne cevi u kojoj su čuvana guščja perja i koja se odozgo zatvarala kapicom.Na drugoj strani divita nalazila se posuda sa mastilom ili crnom bojom.Divit su izrađivani u turskim radionicama.

Škola,nastavlja sa radom i za vreme rata. 1915 godinu u našoj školi,nalazimo, obveznika niških rezervnih trupa,učitelja Ivana Manojlovića. Posle rata ,u Dobrnju rade učitelji: Zagorka Cikovac,Desanka Mihajlović,Danica V.Popović,Jelisaveta Božinović,Đorđe Božinović,Marija Bandićka,Dragoljub Jeftić,Draga i Cveta Kuzmanović, koji skoro ceo svoj radni vek provode u školi u Dobrnju i mladi učitelj, Dragan Jovićević.Interesantan podatak, da se ,u školskoj 1919./20. godini. našlo ravno 100 učenika koji su redovno upisani ,po zakonskoj obavezi.

      Zgrada ,takozvane, "Stare Škole" koja je sazidana 1872.godine. bila je,dotrajala i učenici, od 1938.god. školu pohađaju u kući (kafani) učitelja Miodraga Kuzmanovića. Školske 1940/ 41. god. u prvom razredu dobrnjske škole bilo je 45 učenika.Dobrnjske đake u kući učitelja Miodraga Kuzmanović zatiče drugi svetski rat.Na vest o početku drugog svetskog rata učenici četvrtog razreda zajedno sa svojim učiteljem, oko zgrade kopaju šanac radi eventualne odbrane od Nemaca. Učitelj Dragan Jovićević, kao tezervni oficir Jugoslovenske vojske, odlazi u nemačko zarobljeništvo.Odmah na početku rata u Dobrnjje dolaze i izbeglice i to uglavnom intelektualci iz Hrvatske, Bosne i Vojvodine. Tu se zatiče i izbeglički učitelj Josif ( Josa ) Tatalović iz Drežnica     ( Ogulin), koji je deci pružao veoma kvalitetno znanje iz računa.Izbeglički sveštenik (pop) Boško Bogunović, rođen u Predoru,pored drugih svešteničkih dušnosti , u dobrnjskoj školi je predavao i veronauku.

    Za vreme drugog svetskog rata u dobrnjskoj školi radio je i mladi učitelj iz Dobrnja, Dragutin ( Dule) Životić.U njegovo vreme, u selu su se odvijale brojne kulturne manifestacije- priredbe, kojima je prisustvovala i omladina okolnih sela.

Po završetku drugog svetskog rata dobrnjska škola nastavlja rad sa učiteljem Draganom Jovićevićem i učiteljskim parom Miodraga i Cvete Kuzmanović.

Posle rata ,počinje gradnja nove škole. Zgrada koja je useljena 31.decembra.1951.godine. i danas je osnovna škola u Dobrnju.

Vlada FNRJ 1952.god. donosi opšta upustva o školovanju u školama za opšte obrazovanje, koje postaje obaveza u trajanu od osam godina.Na taj način je počelo otvaranje novih osmogodišnjih škola. Dobrnjci nisu bili dovoljno pripremljeni i malo upornosti su pokazali u odbrani ugleda svoje škole.Nisu dovoljno zastupali svoje argumente, da je to najstarija škola u mlavskom kraju, da su još 1903.g. nastavu u njoj pohađali Krvičani, a Lopušnjani do 1923.g., kao i sam geografski položaj sela.

Na taj način, Opštinski zvaničnici u Petrovcu, uz blagoslov viših birokratozovanih državnih i partijskih struktura, radi širih narodnih interesa i potpomognuti jakim partizanskim lobijem iz Oreškovice i Vošanovca, otvaraju osmogodišnju školu u Oreškovici.Tako, školske 1953/54.god.škola u Oreškovici se pretvara u osmogodišnju i upisuje se peti razred, uz obavezu da u noj dolaze đaci iz Dobrnja i Vošanovca.Pogubnost ovakve školske politike najbolje se vidi sada, sa vremenske distance od pola veka: Dobrnjci ,radi svojih administrativnih poslova i zaposlenja , pa i izgradnjom porodičnih kuća okrenuti su Petrovcui potrebom za daljim školovanjem dece.

Nova rejonizacija škola u komuni u Petrovcu 1957.god. dovodi da škola u Dobrnju ostaje u sastavu oreškovačke osmogodišnje škole, koja kasnije dobija ime pesnika Đure Jakšića.Značajan podatak je, da su tada , školu u Dobrnju pohađala 113 učenika i sa njima radila dva učitelja.Tako, da je to najveći broj učenika do danas.Od tada broj učenika u dobrnjskoj školi je u stalnom opadanj.U to vreme učitelji škole su bili Miodrag Kuzmanović, Dragan Jovićević i Staniša Stanković.Učitelj Dragan Jovićević je u više navrata bio direktor matične škole u Oreškovici ( 1953. - 55., 1958. - 60., 1960. -66.g.)

U periodu od 1958. -78. god. nastavu u dobrnjskoj školi izvode učitelji: Jablan Milošević, Živorad( Žikica ) Ivanović, Radmila (Šana) Radovanović, Staniša ( Mika ) Stanković, Aleksandar Jojić, Gorica Jović i Branko Radojković.

Učitelji posle 1981.god. bili su Velimir Tomović, Sandra Antiić i Emilija Radojković. 24.marta 1999.god. dobrnjska škola , kao i celokupna naša zemlja se našla pred NATO avijacijom.Tako, već sutradan ministar prosvete Jovo Todorović, obustavio je rad svih osnovnih i srednjih škola, kao i fakulteta. Pošto je te školske godine nastava bila održana tri četvrtine od predviđenog vremenskog perioda, školska godina se mogla tada smatrati završenom.Dok, jedino su nastavu i to konsukltativnu mogli pohađati učenici koji su želeli popraviti uspeh s kraja trećeg klasifikacionog perioda.1997.godine u školu je vraćena školska slava " Sveti Sava",a ubrzo zatim i Veronauka kao izborni predmet.

Sa svojim učenicima teške dane NATO bombardovanja , preživljavale su učiteljice Emilija Radojković i Nataša Bugar.

Inače moramo da naglasimo da je dobar deo ovih podataka pronađen u knjizi Miroslava Borivojevića " Škola u Dobrnji" (koju možete poručiti preko ovog sajta) kao i u školskoj arhivi u Dobrnju i Oreškovici, takodje u knjizi "Braničevski almanah" Miroljuba Manojlovića.

U periodu od 1997.god. pa do 2009.god. uloženo je dosta truda i aktivnosti oko renoviranja školske zgrade i prostora oko nje. Učiteljica, Emilija Radojković je inicijator mnogobrojnih radova, počev od renoviranja krova školske zgrade, trotoara oko škole, fasade, otvaranja kuhinje i renoviranja trpezarije. Renoviranje škole je obavljeno uz pomoć i saradnju roditelja dece, meštana sela Dobrnja i lokalne samouprave.Zajedno u saradnji sa učiteljicom Draganom Petrović u školi je otvorena đačka kuhinja.

Aktivni radovi na daljem renoviranju škole , nastavljeni su dolaskom učiteljice Nataše Bugar, u periodu od 1998. do avgusta 2010. Zajedno u saradnji sa učiteljicom Draganom Petrović, dobrnjska škola je dovedena do elitnog oblika: ugradnjom centralnog grejanja u svim prostorijama škole;mokrim čvorom u sklopu škole i kanalizacije sa septičkom jamom; uređenjem enterijera škole novom fasadom i spuštanjem visokih plafona; uvođenjem nove električne instalacije i uzemljena škole;uvođenjem informacionih tehnologija ( TV, kompjuter, DVD, total TV , video- bimom prezentacije, internet).Dosta rada je uloženo na uređenju školskog dvoriša:postavljanje ljuljaški, klackalica, mini golova i mreže za odbojku.U školi radi pomoćni radnik Jasna Dobrosavljević, koja brine o higijenskim uslovima u školi, školskom dvorišti i serviranju hrane u đačkoj kuhinji.

Uspešno renoviranje škole, kako enterijera, tako i eksterijera, učiteljice su ostvarile uz uspešnu saradnju sa roditeljima, meštanima, upravom u matičnoj školi i lokalnom samoupravom. Tokom te saradnje , ostvareni su i brojni rezltati u kulturnim manifestacijama, koje su opisane u rubrici KUD "Petar Dobrnjac".

2007. godine, dobrnjska škola je proslavila 175 godina svog postojanja uz prigodnu manifestaciju.

Dobrnjska škola je dala do sada preko trideset prosvetnih radnika ( učitelja, nastavnika i profesora ).Neki od dobrnjskih đaka su stigli i do najvišeg naučnog znanja ( doktora nauka). Među njima su Radmilo Živković, Ljubomir Petrović , Slobodan Miloradović i Vesna Miletić.

Nažalost, zbog stalnog opadanja broja dece u pohađanju nastave u školi i odlaska mnogobrojnih dobrnjskih đaka u inostranstvo i petrovačku školu, škola u Dobrnju 1. septebmra 2010.god. ostaje na jednog učitelja - Draganu Petrović. Tj. postaje NEPODELJENA OSNOVNA ŠKOLA. U istoriji svog postojanja, dobrnjska škola po prvi put ove školske godine ostaje bez prvog razreda (nema upisanih prvaka), tako da, nastavu pohađa drugi, treći i četvrti razred ( 9 učenika).

O učiteljima i učenicima dobrnjske škole kompletan uvid imamo u školskoj dokumentaciji u matičnij školi u Oreškovici, a o njihovim uspesima i padovima ostaju dela vrednih đaka i njihovih završenih profesija.

Ako imate nešto da dodate našoj rubrici o školi ili neku interesantnu priču ili fotografiju, pošaljite preko rubrike

D I Ž I M O Š K O L E