Istorijat naše škole "Đura Jakšić"  u  Dobrnju

     Naša ,osnovna škola,koja danas nosi naziv „Đura Jakšić“, osnovana je 1832. godine i zajedno,sa školom u Šetonju,je najstarija škola u našoj opštini,a i šire. Za 1832. godinu,vezuje se podatak,da su u požarevačkom okrugu postojale osam škola i to:u Požarevcu,Srednjevu,Gradištu,Dobrnji,Šetonji,Oreovici,Kurjači i Smoljincu.U sadašnjoj Opštini Petrovac na Mlavi do 1845.godine , postojale su samo dve škole i to u Šetonju i Dobrnju(Skolstvo i prosveta u Srbiji, Beograd,36)a u celoj Srbiji bilo je 38 škola sa 43 učitelja. Inače, osnovne škole u susednim selima Vošanovcu i Oreškovici,su otvorene znatno kasnije. U Vošanovcu, 1878.god.,gde je,radio učitelj Kuzman Jovanović,a u Oreškovici 23.februara.1893.godine, gde dolazi učitelj Živojin O. Krstić, koji je do tada radio u Ljuboviji.Đaci,iz susednog sela Krvija,pohađali su dobrnjsku školu,sve do 1903.godine, kada se otvara škola u Krviju.

      Brojni su razlozi za rano osnivanje škole u Dobrnju. Selo Dobrnje je u tom vremenu bilo na mestu kroz koje su išle važne komunikacije.Glavni poštanski put iz dubine moravskog sreza preko Dobrnja išao je do Melnice i dalje prema Neresnici.U selu je bilo dosta bogatih ljudi i trgovaca, koji su želeli da decu šalju na trgovinu, zanate ili velike škole.Ovo je stvaralo materijalne pretpostavke seoske opštine i pojedinaca da plaćeju učitelje i izdržavaju školu.Međutim, veliku ulogu, buna Stevana Dobrnjca protiv samovolje kneza Miloša.Ljut zbog neisplaćenog poreza za svoju nahiju i podignutu bunu, Miloš naređuje da se u selu Dobrnju rasproda i popali sve što se zove Petrovo, Stevanovo ili Nikole Dobrnjca.Ono što je za nas bitno, je to da od rasprodatog imanja Stevana dobrnjca, Miloš obrazuje „fond za opšte ciljeve“iz koga se održavala i škola u Sobrnji (M.Gavrilović, Miloš Obrenović knj.2, 512-517).

       Prvi učitelj, dobrnjske škole, bio je Đorđe Živković ,rodom iz Zemuna (tadašnja Austrija).Tada je bio star 45godina, sa 20 godina radnog iskustva i retko koja škola, u tadašnjoj Srbiji, može da se pohvali takvim učiteljom. Do ovog perioda za rad škola nisu bila data nikakva uputstva, niti planovi i programi.Učilo se čitanje i pisanje, a ostalo je učitelj predavao po svom nahođenju, odnosno onoliko koliko je i sam znao.Prvi zakon o školama donet je 1833.god. i to po austrijskom uzoru.Po ovom zakonu vrši se podela škola na male ili „selske“ normalne ili redovne i Veliku školu u Beogradu.Naš učitelj Đorđe Živković radio je ,sa dve klase učenika (mlađom i starijom), koje su trajale po dve godine.Tako da učenici kada završe jednu klasu , to im je ujedno bila i jedna škola, prelaze u drugu klasu, odnosno završavaju drugu školu.Tada,nastava u školi se izvodila po 3 sata pre podne i isto toliko po podne, a četvrtkom po podne nije se išlo u školu.Od nastavnih predmeta po Planu o školama iz 1836.god.učili su se:katihizis, sveštena istorija, nauka hrišćanska, čitanje psaltira, čitanje časlovca, sricanje bukvara, čislenije(račun).U junu mesecu pred izlaskom Ministarstva prosvete ili okruga držao se godišnji ispit za đake,a ispitu su prisustvovali đački roditelji i opštinski kmet.Važna karakteristika naše škole je da na osnovu uspeha đaka ocenjivana je i sposobnost učitelja.

       Naš prvi učitelj je,u dobrnjskoj školi,ostao sve do 1844.godine, kada ga je zamenio ,učitelj Stefan Jovanović, rodom iz Potpornja ,tadašnja Cesarija, to jest iz Austrije.U ovom periodu naša škola radi po zakonu o školama iz 1844.god.Tada, osnovne škole imaju po 3 razreda po selima,a u varošima po 4 razreda.Ukidaju se klase učitelja po kojima se učitelji delili na one koji pripadaju u mlađoj klasi, odnosno razredu i one koji predaju u starijoj klasi ili razredu.Dobrnje u ovom periodu daje još jednog učitelja Miladina Dobrnjca , učitelja u Desini. Sledi, treći učitelj ,Jovan Branković koji dolazi 1851.godine iz Sent Mikluša(Banat). Zatim od 1854.do 1857.god. Miroslav Nikolić.Nabrojaćemo i ostale naše učitelje: Petar Marković 1857.-1884.god., Stevan Dobričić 1884.-1889., Stevan Gojković 1889.-1891.god.,opet, Stevan Dobričić 1891.-1893.god., Živko Jovanovoć, Sima Milivojević 1893.-1894.god., Života Petrović 1894.-1895.god., Dimitrije Aleksić 1895.-1902.god., Ljubomir Pavlović, Živojin Živković 1903.-1907.god., Petar P. Marković 1905.-1913.god., Blagoje Stamenković 1908.-1910.god., Dušan Milošević 1911.god.

       O stanju dobrnjske škole u srezu moravskom na početku 1859/60.god.nalazimo u školskom letopisu ( dragoceno školsko štivo) učitelja Petra Markovića.On je bio veliki borac za prava učitelja svog vremena.Kao jedan od potpisnika zahteva učitelja požarevačkog okruga 1858.god.traži veću platu, penzije za učitelje, otvaranje učiteljskih škola itd.(B.Peruničić, Grad Požarevac i njegovo upravno područje, 1348).Učitelj Marković je bio aktivni učesnik učiteljskih zborova.Tada u to vreme učiteljski zborovi su osnivani po naredbi Ministarstva prosvete i crkvenih dela.Bili su veoma cenjeni intelektualni skupovi tog vremena.Na njima se raspravljalo, pored školskih, i drugim važnim društvenim pitanjima, a učestvovali su i književnici, sveštenici i oficiri.

       On kaže da je "školsko zdanije" prošlog leta popravljeno, ali da nema na njemu prozora i "kvartira za obitavanje učenika".Iz ovoga se vidi da su deca sa strane spavala u školi, a što se tiče discipline u školi tog vremena ona je zaista bila surova.Đaci su kažnjavani šamarima, klečenjem na zrnu kukuruza, apsom, a najčešće šibanjem vrbovim prutem.Roditelji su školu smatrali teškim "zanatom", pa se nisu ni bunili protiv batinjanja svoje dece.Uostalom to ništa nije bilo čudno u devetnaestom veku u Srbij.Tada su batinani svi od reda:građani, vojnici , pa i đaci.Sve do 1873.god.batinani su i građani, a te godine izglasan je Zakon o ukidanju batina.

      Bitna karakteristika dobrnjske škole je da su đaci kao pribor za pisanje koristili divit.U tom vremenu bio je običaj da pisari, učitelji i šaci nose divit za pojas.Divit se sastojao od jedne, 30 do 40 cm dugačke pljostnate metalne cevi u kojoj su čuvana guščja perja i koja se odozgo zatvarala kapicom.Na drugoj strani divita nalazila se posuda sa mastilom ili crnom bojom.Divit su izrađivani u turskim radionicama.

     Škola,nastavlja sa radom i za vreme rata. 1915 godinu u našoj školi,nalazimo, obveznika niških rezervnih trupa,učitelja Ivana Manojlovića. Posle rata ,u Dobrnju rade učitelji: Zagorka Cikovac,Desanka Mihajlović,Danica V.Popović,Jelisaveta Božinović,Đorđe Božinović,Marija Bandićka,Dragoljub Jeftić,Draga i Cveta Kuzmanović, koji skoro ceo svoj radni vek provode u školi u Dobrnju i mladi učitelj, Dragan Jovićević.Interesantan podatak, da se ,u školskoj 1919./20. godini. našlo ravno 100 učenika koji su redovno upisani ,po zakonskoj obavezi.

       Zgrada ,takozvane, "Stare Škole" koja je sazidana 1872.godine. bila je,dotrajala i učenici, od 1938.god. školu pohađaju u kući (kafani) učitelja Miodraga Kuzmanovića. Posle rata ,počinje gradnja nove škole. Zgrada koja je useljena 31.decembra.1951.godine. i danas je osnovna škola u Dobrnju.

Od 1961.godine škola u Dobrnju postaje područno odeljenje matične škole u Oreškovici.      Dobija nov naziv :"Đura Jakšić"

Ako imate nešto da dodate našoj rubrici o školi ili neku interesantnu priču ili fotografiju, pošaljite  na  adresu skola@dobrnje.com

 

Vladan Dobrosavljević