DRAGIN MLIN

                                                                                                     MLIN " MILIĆ MIODRAGA"DOBRNJE

Davno posle rata Dobrnje je bilo "kaljavo", blatnjavo.Putna komunikacija je bila veoma loša.Bila su to teška vremena.Narod je bio siromašan , bedan.Putovali su pešice, konjima,konjskim i kravskim kolima. U opancima promrzli, slabo obučeni u "dronjcima", "batali su" ( išli )po "kaljavom", blatnjavom putu preko cele godine.Zimi je bilo najteže, jer je bilo dosta snegova i velike hladnoće.

 Baš zbog te loše komunikacije Dragin otac Stojan Milić (1906.1984.god) je odlučio da sa sinom Miodragom Milićem rođ. 16.02.1931.g.(zvanim Dragom) u tadašnjoj opštini Dobrnju, napravi mlin za mlevenje kukuruznog brašna.Jedan od razloga je bio da olakša ljudima da ne putuju za Oreškovicu, pošto je tamo postojao zadružni mlin za "belo", pšenično brašno, a u Vošanovcu je mlin držao zvani Velimir.

 Šta se desilo? Priča stari mlinar draga:" Napravimo mi mlin 1962. ili 63.god., samo za kukuruzno brašno- projino brašno.Napravimo zgradu do "tavana"(plafona).Postavimo grede...neko nas prijavi Opštini u Petrovcu, jer je tamo već bio mlin.Pa, sad smo konkurencija. U to vreme mlin je bio pojam.Odmah dođe građevinska inspekcija, a pošto mi nismo imali dozvolu za izgradnju, ...oni ga sruše.Sruše ga celog, pa i temelj.Onda mi nismo hteli da odustanemo, pa od nekog Dobrosava iz Svilajnca kupimo kamen("žrvanj) za mlevenje pšeničnog brašna.Zatim, izvadimo dozvolu za izgradnju mlina.A, pošto je u selo tih godina dovučena električna struja, mi prodamo parnu mašinu koju smo koristili za dreš i kupimo veliki elektro-motor, koji je pokretao stari mlin.

 Taj mlin smo gradili na istom mestu gde je sada pekara, samo je bio pomeren više do puta, tačnije tu gde je sada travnjak.Na tom placu pre rata je nekada bio "dućan"(kafana), zvana"Dragin dućan".Posle drugog svetskog rata vlast je uzela tu zgradu za Opštinu (kancelariju) u Dobrnju.Interesantno,presednik je bio Loletov deda Tola, a sekretar Tomić Dimitrije, koji je bio nepismen.Kasnije smo mi kupili taj plac.

U tom mlinu radilo se veoma teško, mehanički.Na elevator se malim metalnim koficama ubacivalo žito.Pošto se i mehanički vrlo , često se dešavalo da je 

žito nečisto(prljavo).U sebi je sadržalo "glavnicu", a to je bila bolest žita.Vrlo često se osećao miris te bolesti pšenice.Žito se osećalo.Bio je to jak miris.Često se dešavalo da smo morali da vraćamo te ljude.A, kad ga vratiš iz mlina , onda ispada da ga mrziš, da si mu neprijatelj.A nije bilo ni dobro da ga primimo, kao takvo "prljavo".Ako je nečisto, onda se zagadi i drugo, tuđe ,kada se pomeša sa njime.Pošto je to žito narod donosio po jako lošem vremenu, retko kad da smo nekog vratili.

         U zgradi starog mlina su se stvarale "gužve"od naroda.Bilo je primera da su ljudi donosili veoma malo žita, po neku šaku, jer nisu imali.Onda su se trudili da pomažu oko poslova oko "meljave", merenja, čišćenja, ...da bi na taj način dobili još malo brašna.Mleli smo za "ujam"(ujam je deo kojim se u robi plaća usluga).  U i ispred mlina su se stvarali redovi naroda.Dosta ljudi je dolazilo u mlin, jer im je tu bilo blizu.Nisu morali da dugo pešače sa pšenicom u džaku na leđima".

Mlin je bio i mesto raznih dogodovština.Tu su se najpre čule vesti u tadašnjoj Opštini- Dobrnju, a i o drugim okolnim Opštinama.

   Tako na primer , jednom prilikom je iz susednog sela Vošanovca u mlin došao Đura sa svojim bratom.Oni su po prirodi bili obdareni posebnim ponašanjem ,koje je malo odskakalo od normalmog.Bili su veoma duhoviti i skloni "lupanju svakojakih gluposti".Tada kada su došli u mlin,po mlinarevom kazivanju, oni su sa sobom obojica poneli u velike džakove po dve -tri šake kukuruza.Pošto su bili jako siromašni, malte-ne goli i bosi , došli po snegu , hteli su da samelju to malo kukuruza prekoreda.Napravili su tada pometnju u mlinu.Da bi dobili još malo brašna, oni su pomagali ostalim ljudima oko isvrtanja, merenja, ubacivanja, čišćenja, dodavanja, ...i mnogobrojnih poslova koji su postojali u jednom mlinu.Ali, pošto -poto hteli su da što pre samelju.Narod je sa njima terao "šegu".Zadirkivali su ih, gurkali, podsmevali im se...dok ih nisu "zavadili", ko će pre od njih dvoje stići na red.Odjednom je u mlinu između njih nastala tuča.Narod je tada navijao, ko će da pobedi.Pošto je prostor u mlinu bio jako mali, da ne bi neko nastradao , stari nlinar je morao da isključi mlin.Tako, mlin je bio ugašen sve dik se dva brata dovoljno nisu potukla.Kad su se smirili, narodu je onda bilo svejedno ko će pre od njih samleti.Naravno,i od naroda su dobili po nešto brašna i tako umorni i zagrejani od tuče, oni su krenuli kući skoro trkajući se.Jer, ni putem nisu mogli ići zajedno.

   Po mlinarevoj priči, bio je to smešan , ali i žalostan događaj, jer to je ujedno i jedna slika tužnog života u tadašnjem vremenu.

    Mlinar Draga zajedno je radio sa svojim ocem sve do njegove smrti 1986.god.Posle tih godina mlinar Draga je radio sam.Rad mlina je sprečilo bombardovanje naše zemlje 1999.god.Od tog vremena mlin više nije u funkciji.

NASTAVICE SE

O VRŠAJU ŽITA

  Davno,posle drugog svetskog rata Dobrnje je bilo i dalje „kaljavo“, blatnjavo...Putna komunikacija između okolnih sela je bila veoma loša.Bila su to veoma teška vremena. Narod je bio siromašan , bedan.Putovali su pešice, konjima, konjskim i kravskim kolima.Jedva se preživljavalo.

 Tada, ljudi su bili više udruženiji ,radili su zajedno uz pesmu, sedeljke , igru i razne dogodovštine.Na primer „vrli su“(odvajanje zrnevlja od klasja pšenice) pšenicu pomoću dreša i parnih mašina.Parna mašina je pokretala dreš, tako što su na jednom kraju mašine radnici ubacivali slamu, koja je gorela kao u peć, a na drugom kraju se zagrevala voda, koja se predtvarala u paru i pod pritiskom pokretala motor koji je preko kaiša pokretala dreš.

 „Dreš“ je mašina koji je odvajao na jednom kraju zrnevlje iz klasja žita-pšenice, ječma, raži..a, na drugom kraju kao otpad izdvajao je slamu „plevu“(je jako usitnjena slama, klasje i sitna vlakna slame).

 To je bio mukotrpan i težak posao.Na drešu je radilo mnogo ljudi, jer je to bio lančan posao.Mesto gde je bio parkiran dreš zvalo se „gumno“.Na tom mestu ljudi su donosili sa svijih njiva pšenicu u kravskim ili konjskim kolima, a ponekad je bila spakovana u trećake.Inače pre nego što su doneli tu pšenicu , narod je morao predhodno da pokosi tu pšenicu.Kosilo se ručno, „srpovima“(metalno ili čelično oruđe za rad u obliku meseca) ili „kosama“(metalno iličelično oruđe za rad).Radnicima koji su kosili za petama su išli sledeći koji su to pokošeno žito prikupljali , pakovali na snopove u kojima je klasje bilo okrenuto na jednoj strani, dok su treći vezivali, četvrti pakovali u „trećake“(način na koji su bili spakovani snopovi klasja žita;izgledali su u obliku krsta).Tako u trećacima na njivi je stajalo nekoliko dana , tj. dok sledeći komšija sa parcelom nije završio svoju njivu, pa sledeći…Tako lančano.Cilj je bio da se što više žita požnje i pripremi u jednom ataru za vršaj.

 Tadašnja , a i sadašnja „Ravna“(livada) je bila „gumno“, odnosno radno mesto, parking za dreševe.U ravni se nalazio Bačićev, Predraga Drage Milevinog i zadružni dreš.A, dreš Drage –mlinara senalazio na potezu sadašnjeg doma kulture, a kasnije je bio premešten tačno gde je sada postojeća zgrada mlina.Bio je izdvojen od ostalih.

 Vremenom posle rada dreševa preko parnih mašina, dolazi  vreme modernizacije , gde se pojavljuje prvi „traktor“(mašina koja radi na motorni pogon) u Dobrnju , koji je pokretao dreš….NASTAVICE SE