Mesna zajednica Dobrnje

Na izorima za MZ Dobrnje, Demokratska Stranka- Boris Tadić je osvojila 5 mandata, Dok je preizborna koalicija SPS,SRS i DSS osvojila 6 mandata i unutar koalicije podelila svakoj partiji po 2 mandata. Sa Liste Demokratske Stranke koja je na ovim izborima osvojila najviše mandata u novi saziv su izabrani: Stanisavljević Dejan koji je ujedno bio i nosilac liste,Radosavljević Periša,Milenković Branislav,Đorđević Siniša i Jović Vladan. Sa zajedničke predizborne liste SPS,SRS,i DSS u novi saziv su izabrani: Iz SPS-a Kuzmanović Miloš i Dobrosavljević Nenad, iz DSS-a Joksić Ljubiša i Joksić Rade i iz SRS-a Slavković Veroljub i Đurić Goran. Novi predsednik MZ Dobrnje je Kuzmanović Miloš.

Akcija izgradnje doma kulture 1985

Nekada pre drugog svetskog rata ''narodni odbor'', posle rata ''mesni narodni odbor'' a danas ''mesna zajednica'', postoji onoliko koliko postoji i narod u našem selu. Narod se uvek na neki način organizovao i udruživao da bi sebi obezbedio bolji i lepši život, a i da bi stvorio bolje uslove za opšti značaj sela ili odredjene sredine. U zakonu o lokalnoj samoupravi stoji da je “mesna zajednica udruženje gradjana'' koja postoji radi sto boljeg ostvarenja svojih ciljeva i planova. Znači ne “vlast'', već narod koji se udružio.Vlast je lokalna samouprava (mada to u praksi nije baš uvek tako,nažalost) to jest Skupština opštine. Hteo sam time da kažem da narod Dobrnja kada je bio složan , ujedinjen i organizovan oko neke zajedničke ideje uvek je to vrlo lako i ostvarivao.
Mnogo je takvih projekata i ostvarenja u našem selu kroz ne baš kratku istoriju postojanja, i vrlo je teško nabrojati sve aktivnosti mesne zajednice kroz to prošlo vreme, ali pokušaću. Jedna od kapitalnih akcija mesne zajednice Dobrnje je svakako izgradnja doma kulture u Dobrnju.

Dom kulture je počeo zvanično sa izgradnjom 18.marta.1985 godine na inicijativu tadašnje mesne zajednice čiji je predsednik bio Pavlović Dobrosav- Mika. Svakako da je mali ,zastareli i dotrajali dom kulture i brojne priredbe našeg Kud-a i omladine imao veliki uticaj na odluku za izgradnju doma jer toliko interesovanje omladine za organizovanje kulturnih manifestacija i priredbi, stvorilo je potrebu za većim i modernijim domom kulture. Tog marta odazvalo se celo selo. Počele su pripreme za gradnju, i prve Topole koje su tu rasle su pale. Te Topole su bile dobrodošle za gradju i daske. Cigla za zidanje je odavno čekala spakovana u takozvane bankete pored fudbalskog igrališta, da se Dobrnjci slože i otpočnu gradnju.Inače je poznato da je cigla za izgradnju doma bila spakovana u četiri banketa na kraju fudbalskog igrališta.

Ciglu je pravila grupa ljudi iz Velikog Laola, bilo im je plaćeno. Pravili su je ručno u drvenim kalupima (presa).Majstori su pravili ciglu u "Leje", a "Kuluk" (Obavezno odradjivanje dnevnica meštana prema mesnoj zajednici) je pakovao u Bankete.Tako spakovanu ciglu zajedno su pekli.Inače za potrebe izgradnje doma kulture, pripremljeno je ukupno 120 000 cigli. U izgradnji doma kulture učestvovalo je celo selo. Neko je pomogao novčano neko je odrađivao svoj deo u radu. Nažalost niko do danas nije taj rad pretvorio u novac tako da se nezna tačno koliko je taj rad vredeo, a vredeo je dosta.Ja ću pokušati da vam na osnovu svojih istraživanja na ovu temu koliko toliko predstavim konačnu cifru. Ono što je sačuvano, je kazivanje jednog od organizatora ovog posla ondašnjeg a i sadašnjeg šefa mesne kancelarije u Dobrnju Stanojević Staniše, kao i fotografija zvaničnog spiska svih koji su novčano pomogli podizanje doma kulture.

Tu možemo da vidimo da je od donatora sa strane dobijeno ukupno 1 850 000 dinara odnosno oko 25 785 Dm. ili 12 892 evra.Od meštana sela Dobrnja je sakupljeno 1 907 820 din, odnosno 27 242 dm, ili 13 621 evro. Od pozajmice 470 000 din, ili 6 714 dm,odnosno 3 357 evra, što je ukupno 4 182 820 dinara ili 59 742Dm odnosno preračunato u današnji novac 29 871 evra.Moram da naglasim da je 1985 godine 1 Nemačka marka vredela 70 dinara. Što se rada na izgradnji doma tiče, tu je kao što sam rekao dosta komplikovano ali se približno zna da je na izgradnji doma kulture ukupno rađeno 6 meseci ili 180 radnih dana odnosno 170 efektivnih dana sa prosečnom radnom snagom od 20 ljudi na dan, od kojih 1/4 od te radne snage je bila majstorska. Majstorska dnevnica je vrednovana kao 200 ATŠ, ili 28 Dm, dok je obična vrednovana između 100 i 150 ATŠ. Ako sve ove dnevnice preračunamo, približno ćemo dobiti da je rad na izgradnji doma kulture vredeo 59 500 Dm ili 29 750 evra, a da je ukupna izgradnja doma kulture u Dobrnju koštala 119 242Dm, ili 59 621 evro. Dom je svečano otvoren 9.oktobra.iste godine na dan oslobodjenja.Svečanom otvaranju su prisustvovali mnogobrojni gosti kao i skoro svi meštani našeg sela. Ostale fotografije o izgradnji doma kulture možete pogledati u galeriji fotografija.

Dobrosavljević Vladan-Kika
Učitelica Bugar Nataša

Podizanje spomen česme palim borcima

Spomen česma Dobrnjskim palim borcima iz I i II rata kao i spomen Petru Todoroviću Dobrnjcu, Srpskom Vojvodi iz I Srpskog ustanka, podignuta je 1973 godine kao tadašnji trend ondašnjih vlasti, jer ako proverimo u arhivama drugih mesta videćemo da su slični spomenici podizani skoro u svakom mestu i u periodu od 1971 do 1975 godine.No iako malo zakasnelo, trideset godina posle rata doneta je odluka o izgradnji česme u Dobrnju. Projekat je stigao iz Beograda, a novac je obezbeđen iz mesnog samodoprinosa. Kamen koji je donet iz kamenoloma Gornjak su na licu mesta obrađivali braća zidari Milosavljević Žarko i Sveta iz Lopušnika koji su svoje iskustvo u obradi kamena stekli 1969 godine radeći u Crnoj Gori na moru u Tivtu i Herceg Novom.Njima je za ovaj posao plaćeno dok je Vukašinović Dobrivoje poznatiji kao Muško njima pomagao u izgradnji bez novčane nadohnade.Jedina moja zamerka ovom spomeniku je ta što su ondašnje vlasti ovaj spomenik iskoristile za političku promociju stavljajući na vrhu dve zvezde petokrake sa srpom i čekićem umesto Krsta, simbola pod kojim su ovi nedužni ljudi rodjeni i u koji su verovali do sudnjeg dana, simbola pod kojim su rezali svoj slavski kolač i kojoj su veri pripadali. Ako su kojim slučajem ovi pali borci iz drugog svetskog rata i bili nevernici i komunisti a nisu, onda se to nikako nemože reći za Petra Dobrnjca i sve pale borce Balkanskih ratova, jer tada komunisti nisu ni postojali. Ostaje na narednim generacijama da ovu grešku i nepravdu isprave i da svim palim borcima postave pravo i jedino obeležje pod kojim svi pokojnici i srpski junaci počivaju, a to je "Krst".

Dobrosavljević Vladan

Asvaltiranje glavnog puta

Od 17-20 juna 2008.godine, uspešno je okončano dugo očekivano asvaltiranje glavnog puta u deonici od Pekare do ulaza u Dobrnje iz pravca Petrovca u dužini od 1350 metara. U ovoj akciji učestvovali su Mesna zajednica Dobrnje sa 1/3 i SO Petrovac sa 2/3 ukupne investicije od 8 000 000,00 dinara. Fotografije ove akcije možete videti klikom na naslov ove rubrike.