|
|
 Petar Todorović Dobrnjac, rodio se, u porodici Todora Vlahovića ,oko 12.jula 1771. godine. U selu, Dobrnju, po kom je kasnije kao slavni ratnik i vojskovođa ,dobio nadimak „ Dobrnjac“. Pored sina Petra, Todor Vlahović je imao još dva sina, Stevana i Nikolu. Petar je u mladosti trgovao i hajdukovao. U prvom srpskom ustanku 1804. godine, odaziva se na Karađorđev poziv na ustanak . Zajedno sa Milenkom Stojkovićem iz Kličevca, koji mu je inače bio pobratim i Momirom iz Lučice, organizuje narod i hajduke na ustanak. Prvu veću borbu, Dobrnjac, je kao predvodnik ustanka na Turke, imao, kod Ćuprije na Dubokom Potoku. U toj bici se iskazao i Paulj Matejić, koji je takođe iz ovih krajeva, to jest, iz Melnice.Sledeća bitka u kojoj se posebno iskazao, je bitka za Požarevac. Od te bitke počinje uspon Dobrnjčeve vojne karijere, do najviših zvanja. Karađorđe uz pomoć Dobrnjca i Milenka Stojkovića zauzima Požarevac. Zanimljivo je da je u toj bici, po prvi put, korišćen jedan Top - koje je po kazivanju Vuka Karadžića ‘’prvi top u Srba'' ,a kupio ga je Jakov Nenadović u Nemačkoj zajedno sa municijom.Po osvajanju Požarevca od Turaka, Karađorđe, za glavnog starešinu postavlja Milenka Stojkovića,a za mlađeg starešinu,Petra Dobrnjca ,koji je pod svojom komandom imao Paulja Matejića iz Melnice, Momira iz Lučice i Iliju Stošića iz Žagubice.  Posebno se istakao u dobro poznatoj bici, na Ivankovcu, koja se desila 18.avgusta 1805.godine, kada su se Srbi suprostavili daleko nadmoćnijoj Turskoj vojsci koja je brojala preko 15 000 vojnika i u kojoj su Srbi odneli veliku pobedu. Zahvaljujući ratnim zaslugama, Sovjet Petra Dobrnjca krajem 1805. godine proizvodi u čin vojvode. Tek dolaze ratni uspesi Dobrnjca i srpske vojske. 1806.god. Dobrnjac zauzima Paraćin,Ražanj i Aleksinac. Međutim,najveća bitka tek sledi. Bitka na Deligradu. 13. Jula.1806. godine, Šišit Paša od Niša kreće sa 16000 vojnika na Deligrad, i u prvom naletu biva uspešniji od Srba.Tu Dobrnjac biva i ranjen, ali uz veliku pomoć Mladena Milovanovića i Stanoja Glavaša koji je 3.septembra,zaustavio veliki Turski napad. Sledi kontranapad središnjeg dela srpske vojske,pod komandom Petra Dobrnjca,gde turska vojska biva razbijena i naterana na povlačenje.
 Pobedničkoj vojsci, Petra Dobrnjca, priključuje se i Karađorđe, posle velike pobede na Mišaru. Pobeda na Deligradu ,Dobrnjcu donosi veliku slavu i uvodi ga u red najvećih srpskih junaka i vojskovođa. Za Dobrnjca važi da je bio veliki opozicionar Karađorđu i zato je Karađorđe hteo pošto- poto da se otarasi neposlušnih. Na velikoj skupštini,u Beogradu, koja je održana od 19.do 25.januara, smišlja političku nameštaljku. Znajući da neće, on postavlja ,Dobrnjca za Ministra pravde, a Milenka Stojkovića za Ministra spoljnih poslova. Skupština, takođe donosi uredbu, po kojoj, onaj ko se ne prihvati ponuđenog ministarstva mora biti isteran iz zemlje. Dobrnjac je odbio da se prihvati ponuđenog ministarstva, kao i Milenko Stojković, jer nisu hteli da od vojvode, postanu Karađorđevi činovnici. I tako Karađorđe, u svom dopisu Petru, od 7./19. februar 1811. godine,ostavlja Petru i Milenku rok od 20 dana da napuste zemlju uz napomenu ‘’prihvatite naše mere u roku’’.
 Tajno odlazi u Kladovo, gde mu konjovodac iz Dobrnja Ilija Vla(Preda),dovodi porodicu i doprema stvari 18.februara. 1811.godine, zauvek odlazi u Vlašku (Rumunija). Tu i umire, u rumunskom gradu ,Jašu oko 6.oktobra.1831.godine, gde je i sahranjen. Njegova braća Stevan i Nikola ostaju u Dobrnju.O njima ,ćemo nešto više reći u drugoj rubrici. Inače njegova kuća je bila u donjem delu sela u potesu „Ravna“,to jest,na današnjem dvorištu,Radojice Markovića i Vere (poč Bude) Petrovića. A kuća druga dva brata,preko puta,to jest,sa druge strane današnjeg fudbalskog igrališta „Ravna“. Kuće sve trojice braća su popaljene i porušene 1823. godine,od strane kneza Miloša Obrenovića,zbog učešća Stevana Dobrnjca u istoriji dobro poznatoj „Abdul Dobrnjčevoj buni“, 1821. godine,a koja je bila okrenuta protiv kneza Miloša. Petar Dobrnjac,je imao dva sina (koja su bila u Petrogradu u kadetskom korpusu i oba su tamo i umrla) i ćerku Ljubinku. Ljubinka se u Hotinu udaje za Pop Lukinog sina Kuzmana koji je takođe bio u izbeglištvu i sa njim je imala sina.
 Kuzman se sa Ljubinkom i sinom vraća u Srbiju 1833.god. Bio je Trgovac u Šapcu. Inače Ljubinka je doživela duboku starost, bila je živa sve do 1887.god. Nadživela je i muža i sina. Dobrnjci su se odužili slavnom Vojvodi time što su 14.februara.2004.godine, povodom jubileja dvestagodišnjice prvog srpskog ustanka, podigli spomen bistu u centru sela. Ostaje nam još da pokušamo jednog dana da realizujemo ideju ,o prenosu moštiju velikog vojvode u rodno selo.
Stevan Todorović – Dobrnjac, brat Petra Dobrnjca, rodio se 1778.god. u Dobrnju. Bio je trgovac u Karađorđevom vremenu,a borac u drugom srpskom ustanku.Njegova kuća, je bila preko puta svog brata Petra,to jest, sa druge strane fudbalskog igrališta. Još kao dečak, Stevan je u manastir „Gornjak“ naučio ,da čita i piše. Govorio je vlaški i ruski jezik, a dobro se snalazio i sa turskim jezikom. Za vreme prvog ustanka,Stevan se nigde ne pominje kao borac,niti starešina. 1815. god. Miloš Obrenović, je na „Cveti“ po,digao drugi srpski ustanak u Takovu. Stevan, organizuje narod i vojsku i kreće u borbu protiv Turaka. U selu Vinci oko „Vaskrsa“, 1815.god. dolazi, do prve borbe sa Turcima. Srbe je predvodio Stevan Dobrnjac. Turci su imali 10 mrtvih, a Srbi 3, dok je ranjenih bilo više na obe strane(M.Milićević,kneževina Srbija,1056). Posle više oslobođenih mesta od Turaka, Miloš, prelazi Moravu kod Orašja i upućuje se prema Požarevcu. Dočekuje ga Stevan Dobrnjac i ostali vojni predvodnici, koji su ovaj deo Srbije očistili od Turaka. Požarevac,je bio jako tursko uporište sa 1500 vojnika i jednim topom.(Vuk o Knezu,1987,38,36) Po osvajanju Požarevca, Miloš početkom 1816.god. Stevana, postavlja za kneževskog starešinu. Stevan ,je tada, na upravljanje dobio Moravsku kneževinu, koja je tada bila najveća kako u Požarevačkoj nahiji tako i u celoj Srbiji. Njoj su pripadala mnoga sela kao i sam Požarevac. Njegov predpostavljeni je bio nahijski knez Marko Todorović – Abdula. Tako je Dobrnjac postao knez moravski. Njegova dužnost je bila, da se stara o bezbednosti i redu u nahiji, da isleđuje krivce, da razrezuje i sakuplja poreze kao i da raspravlja o sporu izmedju gradjana
Stevan,se pored svojih kneževskih dužnosti,bavio i trgovinom,svojim starim poslom. Ali, to nije baš pričinjavalo zadovoljstvo knjazu, jer se i sam bavio trgovinom. Stevan mu je u ovom poslu bio konkurencija. Tu dolazi do prvih sitnih sukoba Stevana i Miloša.Važno pitanje u tadašnjoj Srbiji, je bio porez, kako zbog obaveza prema Turcima, tako i zbog unutrašnje ekonomije.Trebalo je izdržavati dvojnu administraciju i srpsku i tursku. Miloš, početkom 1820.god. naređuje da se izvrši opšti popis svih poreskih lica u Srbiji. Na taj način, je odredio tačan broj poreskih lica koji plaćaju carski porez na zemlju, kao i narodni lični porez. Time je sprečio samovolju pojednih knezova, koji su tajili poreske glave, a novac koristili za svoju trgovinu,pritom optužujući druge knezove kod Miloša da se bave takvim radnjama. Novim Miloševim zakonom prvi,nisu bili zadovoljni Abdula i Stevan,pa počinju polako da bojkotuju novi način sakupljanja poreza. Početkom 1821.god. padaju u nemilost knjaza i on postavlja za glavnog nadzornika u Požarevačkoj nahiji Joksima Milosavljevića - Joksu, a Dobrnjca sa mesta moravskog kneza pomera na mesto mlavskog kneza.Tako je Dobrnjac postao knez mlavski.Odnosi između, Miloša i Joksima,sa jedne i Dobrnjca i Abdule sa druge strane, se sve više pogoršavaju. Dobrnjac i Abdula počinju da traže saučesnike za podizanje bune protiv Miloša. Obećanje da će biti uz njih, a protiv Miloša, dali su: Petar Milosavljević iz Kruševice,knez kneževine zviške i Milutin Gavrilović iz Srednjeva knez Pečke kneževine. Osim ove dvojice,pristaju i kneževi ramske i golubačke kneževine. Odmah po izbijanju bune, 29.marta.1821.godine Miloš,naređuje Peri Vulićeviću. da zatvori sve puteve,od Smedereva ka Požarevcu i šalje svog brata Jevrema,Protu Nenadovića i Gavrila Nikolajevića u Svilajnac da pozovu pobunjene knezove na predaju i pokornost.Stevan i Abdula koji su tada bili u Dobrnju odbijaju ponudu.Odaziv naroda za bunu je bio slab. Miloš je to saznao i šalje im pismo 30.marta. 1821.god. gde ih još jednom poziva da odustanu od bune. Stevan ponovo odbija. Miloš šalje veliki broj ljudi za Dobrnje 4.aprila ,iste godine i naređuje: "Svršite čas pre, na svaki način starajte se žive ih pohvatati jer će nam biti od velike koristi. Obećajte tvrdu reč, samo neka dođu i ništa svom životu i malu da se ne boje". Stevan je saznao za sve ovo i uspeva da se provuče kroz postavljene straže. Odlazi preko ćuprijskog atara, u Paraćin pa dalje u Leskovac. Miloš ljut zbog Dobrnjčevog bekstva, naređuje,da mu se sav mal razgrabi i zapleni. Za to vreme Abdula pada u ruke Miloša i biva bačen u okove. Stevanovu porodicu Miloš seli u Stojnik kod Arenđelovca, a kasnije je koristi za pregovore sa Stevanom.Neuspešna buna je bila završena. Međutim Mološ po svaku cenu pokušava da pregovorima privoli Dobrnjčev povratak u Srbiju. 1821.god. naređuje, prodaju dela njegovog imanja na ime njegovih poverilaca, a ostatak da se proda na račun narodne kase.Stevan,obećava Milošu da će se vratiti u Srbiju,uz Miloševu reč da može slobodno živeti. Tako, Miloš zaustavlja prodaju imanja, 12.januara.1822.god.Abdulu pušta na slobodu,a Stevan se početkom 1822.god vraća u Srbiju.U prvo vreme sloboda mu se ograničava,a za mesto boravka određuje Stojnik kod Kragujeca, s tim da po potrebi može da dolazi kući zbog svojih poslova. Početkom 1823.godine. Stevanov saborac,u zaveri protiv Miloša, Abdula, biva ubijen u Požarevcu. Plašeći se da se isto i njemu može dogoditi on u noći između 27./28. avgusta napušta Dobrnje zauvek.Saznavši za Dobrnjčev odlazak, Miloš šalje brata Jovana da ode u Dobrnje i sazna gde je Stevan. Jovan saznaje da je Stevan otišao iz Dobrnja u Vidin u Vlaškoj, kao i da se sada nalazi u Beloj Crkvi. Veoma ljut zbog Stevanovog bekstva Miloš naređuje da se popali i sa zemljom sravni sve što se Stevana i njegovih braća Petra i Nikole tiče. Ova naredba se odnosi na sve nepokretno dobro: Kuću,vodenicu,voćnak i vinograd pokretno dobro:" novac,stoku,žito i druge useve uzmite za sebe. Ženu njegovu ,sa decom i brata odmah u Cesaruju prebacite tako da Dobrnjcu rečenome ni korena ovde ne ostane" Ova Miloševa zapovest ne samo da je izvršena od strane Miloša već i od samih Dobrnjaca. Petra,Stevana i Nikolu, Dobrnjci su izbrisali iz svojih sećanja.Tek danas knjiga dobrnjskih autora prof. Miroslava Borivojevića i dipl.pravnika Miroslave Borivojević "Vojvoda Petar Todorović Dobrnjac i njegova braća" kao i ovaj tekst mogu da nam daju saznanja o ovoj slavnoj porodici. Posle bekstva u Belu Crkvu, Stevan odlazi u Pančevo i nastavlja trgovinu. Pošto ga je Miloš i tamo proganjao zabranivši Srbima da trguju sa njim,on odlazi u Vlašku(Rumuniju) u Jašu gde 1835.god.umire.Njegova deca, sin Vujica i ćerka Kruna posle odlaska Miloša iz Srbije i dolaska Mihajla Obrenivića na vlast (uz pritisak Rusa da neke izbegle Srbe vrati iz izgnanstva)vraćaju se u Srbiju i nastanjuju u Požarevcu. Vladan Dobrosavljević UPOZNAJTE Prof.Dr.Slobodan Miloradović
 Pružamo vam priliku da upoznate profesora Saobraćajnog fakulteta u Beogradu:
Slobodan Miloradović je rođen 1945.godine u selu Dobrnju. Porodica Miloradović nije bila imućna, pa je mali Slobodan, pored učenja, imao mnogo posla oko kuće. Ustajao je pre zore,jer je trebalo na vreme nahraniti stoku,da bi se potom mogli obaviti poslovi na njivi. Sticajem okolnosti, Slobodan je pošao u prvi razred osnovne škole sa više od mesec dana zakašnjenja, ali i godinu dana pre - sa šest godina života. Nastavu je izvodila Cveta Kuzmanović sa kombinovanim odeljenjem, u kojem su zajedno učili prvaci i drugi razred.Sve to doprinelo je da na prvom polugodištu Slobodan - koji je bio vrlo sitan i neuhranjen - bude među najslabijim učenicima.Da nije imao podršku učiteljice,majka bi ga već tada ispisala da sačeka svoju generaciju. Mali Slobodan se posle toga okuražio i u punoj meri opravdao poverenje učiteljice.Uskoro je bio najbolji đak i vrlo često je rešavao zadatke koje nisu znali ni učenici koji su išli u stariji razred. Iako je učio u veoma teškim materijalnim uslovima, Slobodan je uvek bio odličan đak.Bio je ambiciozan, pa je posle četvrtog razreda, umesto u obližnjoj seoskoj školi, peti razred nastavio u Petrovcu na Mlavi, zbog čega je svakodnevno pešačio 6 km do škole i isto toliko nazad.Zbog velikih radnih obaveza kod kuće, malo je bilo vremana za učenje.zato je Slobodan, tokom svakodnevnog pešačenja - u hodu - učio ! Koliko je samo knjiga pešačeći pročitao! 
I kasnije, u toku školovanja, Slobodan je išao težim putem, jer mu je osnovni kriterijum bio što kvalitetnije obrazovanje. Zbog toga nije želeo da uči ekonomsku školu u Petrovcu, nego se upisao u požarevačku gimnaziju. Zatim je završio Višu pedagošku školu u Požarevcu, odsek za matematiku, i sa 20 godina počeo predavati u gimnaziji u Petrovcu. Učio je i neke, od sebe starije đake. Na preporuku inspektora Vojislava Mihajlovića, priznatog i poznatog matematičara iz tog vremena, Slobodan je dobio stipendiju i nastavio studije na Prirodno - matematičkom fakultetu u Beogradu.Upisao se 1966.godine, a 1969.je diplomirao sa ocenom preko 8. To mu je omogućilo da upiše i postdiplomske studije. U međuvremenu, radio je u gimnazijama u Petrovcu i Nevesinju, da bi od 1971. prešao na fakultet. Dve godine bio je asistent na Rudarsko-metalurškom fakultetu u Boru, a od 1973, pa do danas, radi na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu. U dva navrata boravio je na Mehaničko- matematičkom fakultetu u Moskvi, gde se bavio FUNKCIONALNOM ANALIZOM - teorijom aproksimacija. Koristeći naučne rezultate do kojih je došao u tim prilikama, magistrirao je ( 1977) i doktorirao ( 1983) u Beogradu.sada je redovni profesor na Katedri za matematiku na saobraćajnom fakultetu.Objavio je više naučnih radova, od kojih su neki citirani u zemlji i inostranstvu, i bio je koautor više knjiga. Slobodan i njegova supruga , koji je nastavnik hemije, odgajili su tri kćeri:Mariju, Jelenu i Anu.Marija ( 30 godina)i Jelena ( 28 )završile su studije farmacije i ekonomije, a u mlađim danima bile su naše velike šahovske nade. Marija je omladinski prvak Jugoslavije i 5 - 8 u Evropi, a Jelena je dvostruki omladinski šampion Jugoslavije. Materijalna ulaganja za razvoj šahovskih talenata u našoj zemlji su nikakva , a porodica Miloradović sama to nije mogla da nadoknadi. Zato su ove talentovane sestre postigle mali deo onoga što je bio njihov potencijal. Ekonomista - Jelena , danas živi u Švedskoj i tamo, u redovnoj školi, uči šahu mlade Šveđane. Najmlađa Ana ( 20 ) , uspešan je student farmacije. 
Slobodan Miloradović je vlasnik više od četiri miliona grla! I zamislite to silno bogatstvoje stekao poštenim radom, bez kredita.Jednostavno, udružio je svoje znanje i rad sa prirodom i stekao sav taj kapital. Normalno je da se zapitate gde napasa toliko "stado".Profesor Miloradović kaže da mu je paša najmanji problem.Sva grla natovari na kamion i vozi ih tamo gde je dobra paša.Kakvo je to neobično " stado", koje staje u jedan kamion? To je "stado" od 60 košnica, a u svakoj košnici oko 70.000 pčela.Pčelar,a matematičar !? Uspevši u odgajanju ovog ogromnog "stada", prof.Miloradović je uspeo da ostvari i svoj san iz detinjstva. Pčele su obogatile život dr Slobodana Miloradovića i njegove porodice, i to u svakom smislu: fizičkom, duhovnom i materijalnom.Svojim upornim radom i znanjem prof. Miloradović je doprineo razvoju pčelarstva. Pored znanja pokazalo se da on ima i neke nesvakidašnje sposobnosti, pa je sve to doprinelo da bude veoma poznat i cenjen među pčelarima. Pa pored meda i drugih proizvoda, dobijenih od pčela, Slobodan proizvodi matice, što olakšava pčelarima obnavljanje propalih pčelinjih društava. Kako je došlo do toga da se jedan ugledni doktor matematičkih nauka bavi pčelarstvom? " Kao dete divio sam se učiteljima Dragoljubu Kuzmanoviću i komšiji Draganu Jovićeviću, koji su se bavili pčelarstvom. Još tada sam maštao, da , kada porastem, budem učitelj i pčelar. Kada sam završio falultet da se vratim prirodi, pa je moj dečiji san isplivao na površinu moje svesti. Kad sam radio u Boru, godinu dana sam proučavao knjigu V. Todorovića " Praktično pčelarstvo". Po dolasku u Beograd 1973, kupio sam u Malom Požarevcu prvih osam košnica".
Slobodanovo otkriće Pre desetak godina Slobodan je otkrio da poseduje radiestezijske sposobnosti, tj. da uz pomoć rašlji otkriva zračenje podzemnih vodenih tokova i jačinu bioenergetskog polja čoveka.Interesantno je da to ima velike veze sa pčelama! Radiestezija je jedna od tzv. paranormalnih pojava, koje ljudi još nisu u stanju da objasne.Ali, u prirodi ima još mnogo toga.Jedan od najvećih umova sveta, Nikola tesla, rekao je : " Kad bi se nauka samo 10 godina bavila nefizičkim pojavama, ona bi napredovala više nego za sve vekove svoje istorije". Zračenja podzemnih vodenih tokova utiču pogubno na ljudsko zdravlje i predstavljaju uzrok mnogih prevremenih smrti. Međutim, pčelama to prija, pa su najproduktivnije košnice koje se nalaze u područje ovog zračenja. U prirodi rojevi pčela se hvataju na mestima gde se ukrštaju podzemni vodeni tokovi. Pomoću rašlji Slobodan, može da odredi snagu pčelinjeg društva, a da i ne zaviri u košnicu.
MAJANA Porodica, Miloradović,je iskoristila znanje, prirodu, pčele i njihove proizvode i osnovala porodičnu firmu "Majana" ( Marija Jelena Ana ), koja proizvodi veoma efikasna lekovita i kozmetička sredstva na bazi meda, mleča, polena i propolisa.
 MATEMATISKOP
Časopis u kome Slobodan vrlo često iznosi svoje matematičke bisere. Nešto više o delima prof. dr Slobodana Miloradovića biće uskoro u rubrici literatura.
Galileo Galilej:
" Veliku knjigu prirode može da čita samo onaj koji zna jezik na kome je ta knjiga napisana, a taj jezik je matematika"
Bugar Nataša Katarina Petrović Diplomirani fizičar sa Pristona i magistar biofizike u Vankuveru, unuka Ljubomira Petrovića osnivača našeg Fudbalskog kluba, je jos jedan dobrnjski biser. O njoj pišu drugi. Pa pogledajte. 
|
