Vojvoda Dobrnjac izbliza
Lična karta
Iz usmenog predanja u selu, a i iz teftera čibučkih za selo Dobrnje iz 1824.god.saznajemo da se Petrov otac zvao Teodor (Todor).Po smrti oca Petar uzima prezime Todorović i tako se u svom delovodnom protokolu i potpisuje.Rodoslovni koren Petrovog oca Teodora (Todora) vodi od plemena Vlahovića iz severnih krajeva Crne Gore (Kolašina) i da je prezime Vlahovića doneo u nov zavičaj za vreme migracionih kretanja, oko polovine 18. veka.
Prema Austrijskim izvorima Petrovo korišćeno prezime je bilo Vlahović.A, tada je Austrija na njenoj teritoriji zabranjivala korišćenje dvojnih prezimena i kao i promenu prezimena.Kako su u Srbiji tog vremena prezime uzimali po ocu , Petrovo prezime Teodorović , odnosno Todorović još se nije bilo ustalilo kao takvo.
Razlog što se Petar nije držao starog prezimena možda leži u tome što je bio dobro poznat Turcima, pa mu je više trebalo da skriva staro prezime nego da se poziva na novo.
Krsna slava Petra Dobrnjca
Nema pisanih tragova da je Petar Dobrnjac slavio krsnu slavu, kao ni koju je slavu porodica Todorovića u selu slavila.Iz usmenih predanja se zna da su Petar,Stevan i Nikola Todorović slavili Sv.Luku.To je krsna slava i Vlahovića i slavi se 31.oktobra po novom kalendaru( Sv.Luka najavljuje dolazak vukova i snegova).
Milićević beleži da je Petar slavio imendan 12. jula, a to je Petrovdan.Po tome je moguće , može se zaključiti da su po običaju koji su Petrovi roditelji doneli iz starog kraja,da se ime detetu daje posvecu kada je rođeno, Petar ugledao svet oko 12.jula 1771.god.
Fizički izgled Petra Dobrnjca
Petar je opisivan kao krupan čovek, više plav nego smeđ.Čelo ravno i četvrtasto.Oči crno-smeđe iz kojih izbija pogled pomalo prek i ljut, oštar i samouveren.Iznad očiju guste, smeđe obrve kao krila surog orla.Nos širokog korena izvijen u pravilnu i dugu kosinu kojom se spušta ravna i tanana ivica obraza , sve do dugih gustih brkova.Obrazi široki i izduženi krupnih ,ali neprimetnih jagodica.Poludesni ovalni profil otkriva široko lice, blago ispupčeno u visini ušiju.Uši osrednje veličine i ravne.Ispod pravilnog pljosnatog špica nosa izbijaju gusti,usiljeni, dugi brci.Oni prikrivaju tanke,stegnute usne napućene ispod vretenastih smeđih brkova.Ovalno lice bez bora, osim ono malo ispod očiju,završavalo se krupnom ispupčenom kruškastom bradom.Nozdrve tanane,zaobljene i raširene.Rupica u bradi govori o čoveku oštra njuha i gospostvenog držanja.Ispod ušiju nabrekle snažne vilice koje odaju čoveka sklonog dobroj hrani.Dobrnjac je bio uredan sa kratko podšišanom kosom začešljanom unazad.Nastojao je da kicoški izgleda i držao se higijene.
Odevanje Petra Dobrnjca
Dobrnjac je spadao u red "gizdavih" vojvoda.Dobrnjčeva nošnja imala je karakter vroškog odevanja.Na glavi Dobrnjac je imao fes sa širokim obodom bez kićanke.Na košulji raskopčanoj ispod grla nosio je dolamu, čije su ivice bile ukrašene zlatnim širitima, a unutra duž širita pozlaćene dužim ili širim vezom.Dolama je bila duga do kolena.Preko Dolame Dobrnjac je nosio prsluk , optočen širitom, a i vezom isto kao i dolama.I u najljučim borbama Dobrnjac se nije lišavao"čohane"dolame.
Donji deo Dobrnjčevih "haljina"činile su čakšire,poturlije.Ove čakšire bile su u gornjem delu veoma široke, a od kolena do čkanaka uzane.Preko dolame, oko struka, Dobrnjac je opasivao kožni pojas sa pregradama koji se nazivao silav.Na desno rame, ukoso, spuštao se dvostruki gajtan koji je pridržavao kožni pojas i za koji se kačila sablja.U pregrade ovog pojasa nosio je dukate i ostale dragocenosti,kao i pribor za pušenje.
Za pojas Dobrnjac je zadevao pištolje i jatagan.Preko ovog pojasa dolazio je široki i dugački svileni pojas sa nekoliko boja kockastog dezena.Pošto se varoški oblačio nosio je uske cipele.Kada nije bilo vremena za parade Dobrnjac je obuvao opanke sa kožnim ili suknenim dokolenicama u koje su ulazile nogavice čakšira.Po hladnom vremenu nosio je čizme i dug vlaški gunj.
Oružje Petra Dobrnjca
Od naoružanja Dobrnjac je za pojas nosio dva pištolja i sablju, a u borbi jatagan i pušku šešanu ili krdžalinku.Za ispravnost pušaka brinuo se njegov puškar(tufegdžija), pobratim Steva.Imao je veliki broj sablji, koje je dobijao od na poklon od mnogobrojnih stranih velikodostojnika.Npr. po jednu zlatnu sablju ruski knez Bagration,darivao je Dobrnjca i Milana Obrenovića sa natpisom"za hrabrost"
Konj Petra Dobrnjca
Dobrnjac je bio veoma pokretljiv i neumoran ratnik.Iako krupan čovek, bio je dobar jahač.Dobrnjac je ispoljavao veliku ljubav prema konjima,jer da nije bili njih ne bi ni on prevalio daleke puteve boreći se sa Turcima.Zadužen za Dobrnjčeve konje,bio je Ilija Preda(Vlah)iz dobrnja kao konjušar i petrov konjovodac.Dobrnjac je u bojevima jahao na krupnom i dobro uhranjenom đogatu.Jahao je belog konja,što ga je činilo posebnim.
Pesme zavičajnih pesnika izgovorene na dan
otkrivanja spomen - biste Petru Dobrnjcu u Dobrnju:
Rade M. Obradović, književnik
Mlavskom vitezu
Dićna Mlavo,
ponosita vilo
rodila si tića
Petra Todorovića
Barjak slobode
Srbijom na Sretenje 1804 -te
pođe, luč ustanka
u mlavsku nahiju dođe.
Dva veka prođe
večna "Mlava" sećanje ponovi
spomen Petru velikome sinu obnovi
hvala ti narode mlavski
otadžbina je znamenje
a beleg Petru Dobrnjcu
biserno kamenje,tvrdo ko
britka sablja
na tuđinom kletim.
Jovan D. Petrović
Raširio se Petar između brda dobrnjskih
Raširio se Petar između brda dobrnjskih
Domogo se kuće između mila i nedraga
Prepoznade nešto u ovim razmeđima
Pa mu zora pevnu i na kamen ga svrati
Eno ga sad mekom se sladi rakijom
Rankom ranarkom ljutom gujom na uboju!
Junak zakrilio pod grlom svakojake priče
Sad bi grlom ćutanju i mlaz blago siktav!
Nemojte Petru senku otirati trebalo je
Oho i oho dana da se za glib naš uhvati
I zatrmči nam ponos ko žito u hleb - polju
Ima nam i u senci njegovoj prvoga lika
I rodnoga plača i suza za put i putovanja
Došo nam u zadnji čas u tuđe zemlje
Zabaso svojom i tuđom mukom ko na vetru
Al kad nam dođe i posadi stražarnicu
Pod krovom nebeskim nasred nam sobe
I kad nam vatru čarnu i hleb osveti
Primako i Petru stolac za sofom
Neka mu muk reč lečna bude i nauk za nejač
A nejač ti je danas u celoj Srbiji.
Neka se raširio između ovih brda
Nek je i zapevao pod ovim nebom
Kamo li je sreće da je za Petrom
Još stotine jednakih kamo li je sreće
Da je za Petrom još takvijeh junaka.
Ne bi te dva stoleća od blata srpskoga
Pravili a ne dopravili ne bi te Petre
Iz kore srpske ko jabuku činili
Da ličiš i da mirišeš i da nam budeš
Muka na muku ako se mukom kori
Al kad dođe neka si nam došo kako je
Tako je ješćeš što smo zapamtili
Pićeš što nam u vrču preostade.
Al imaš li nade Petre i nas ćeš zavoleti!
U Srbiju je taki vakat došo
U Srbiju se brat na brata ne nalikuje
Al kad dođe Petre ti pod kamen tvoj zavađene
Slepce dozovi i kandilo im uruči
Nek čuvaju vatru kad ne sačuvaše pamet
Ako vatru sačuvaju i vid će imati.
