Otkrivena bista srpskom vojvodi

Petru Dobrnjcu ,14. februara 2004.godine

Plotuni za ustanike-

 očuvanje korena

 U Dobrnju, rodnom selu Petra Dobrnjca, otkrivena je spomen- bista ovog slavnog vojvode  prvog srpskog ustanka. Bista je postavljena u centru sela pored doma kulture.Aca Životić, tadašnji predsednik SO Petrovac, otkrio je spomenik, a zatim je vladika braničevski Ignjatije osveštao bistu, rad akademskog vajara Dragiše Miloševića iz Petrovca na Mlavi.  Na Sretenje, u ime uspomene i poštovanja seni prvih srpskih ustanika ispaljeni su plotuni, isti  onakvi kakvi su se širom Srbije čuli 15. februara 1804. godine, iz srpskih topova i pušaka. Učinili su to pripadnici Nastavnog vojnog  centa iz Požarevca i na taj način oglašavajući tu svečanost.

       Petar Dobrnjac je bio jedan od najviđenijih i proslavljenih vojvoda, a posebno se istakao u Boju na Ivankovcu . Bio je vojvoda koji se često sa Milenkom Stojkovićem suprotstavljao Karađorđu,u interesu ustanka i opstanka srpstva.Bio je slavni opozicionar ,koji nije hteo da napusti svoje ideje,da se odrekne zvanja vojvode i postane običan ministar ili činovnik.Zbog toga je proteran iz svoje zemlje. Sahranjen je u Jašiju u Rumuniji.U selu nema žive naslednike, Za dobrnjce ostaje veliki zadatak da mošti slavnog vojvode ,ukoliko je moguće prenesu u rodno selo.

 Pesme zavičajnih pesnika izgovorene na dan

otkrivanja spomen - biste Petru Dobrnjcu u Dobrnju:

Rade M. Obradović, književnik

      Mlavskom vitezu

Dićna Mlavo,                                            

ponosita vilo                                             

rodila si tića                                             

Petra Todorovića                                        

                                                               

Barjak slobode                                         

Srbijom na Sretenje 1804 -te                     

pođe, luč ustanka                                     

u mlavsku nahiju dođe.                               

 Dva veka prođe

večna "Mlava" sećanje ponovi

spomen Petru velikome sinu obnovi

hvala ti narode mlavski

otadžbina je znamenje

a beleg Petru Dobrnjcu

biserno kamenje,tvrdo ko

britka sablja

na tuđinom kletim.

                        Jovan D. Petrović

Raširio se Petar između brda dobrnjskih 

Raširio se Petar između brda dobrnjskih

Domogo se kuće između mila i nedraga

Prepoznade nešto u ovim razmeđima

Pa mu zora pevnu i na kamen ga svrati

Eno ga sad mekom se sladi rakijom

Rankom ranarkom ljutom gujom na uboju!

Junak zakrilio pod grlom svakojake priče

Sad bi grlom ćutanju i mlaz blago siktav!

Nemojte Petru senku otirati  trebalo je

Oho i oho dana da se za glib naš uhvati

I zatrmči nam ponos ko žito u hleb - polju

Ima nam i u senci njegovoj prvoga lika

I rodnoga plača i suza za put i putovanja

Došo nam u zadnji čas u tuđe zemlje

Zabaso svojom i tuđom mukom ko na vetru

Al kad nam dođe i posadi stražarnicu

Pod krovom nebeskim nasred nam sobe

I kad nam vatru čarnu i hleb osveti

Primako i Petru stolac za sofom

Neka mu muk reč lečna bude i nauk za nejač

A nejač ti je danas u celoj Srbiji.

 

Neka se raširio između ovih brda

Nek je i zapevao pod ovim nebom

Kamo li je sreće da je za Petrom

Još stotine jednakih kamo li je sreće

Da je za Petrom još takvijeh junaka.

 

Ne bi te dva stoleća od blata srpskoga

Pravili a ne dopravili ne bi te Petre

Iz kore srpske ko jabuku činili

Da ličiš i da mirišeš i da nam budeš

Muka na muku ako se mukom kori

Al kad dođe neka si nam došo kako je

Tako je ješćeš što smo zapamtili

Pićeš što nam u vrču preostade.

 

Al imaš li nade Petre i nas ćeš zavoleti!

U Srbiju je taki vakat došo

U Srbiju se brat na brata ne nalikuje

Al kad dođe Petre ti pod kamen tvoj zavađene

Slepce dozovi i kandilo im uruči

Nek čuvaju vatru kad ne sačuvaše pamet

Ako vatru sačuvaju i vid će imati.